Stres

Uvek sam zamisljao kao neko stanje „kad se streses“… Sta znaci „stresti se“? Je l’ postoji takav glagol, uopste?

Zvanicne definicije svi znamo. Ono, kada bi trebalo, po bioloskom „programu“ da potrcimo ili da se borimo, a mi sedimo, puls i pritisak rade svoje, disanje takodje… to i sve ostalo. Dakle, to je to…
Isto tako (mozgao sam nesto ovih dana) kao kad neka „prica“ iz naseg (ili nasih) zivota traje i traje, traje… i nikada da se okonca (razresi), a uznemirava nas…
Tako imamo nas, beskrajni, politicki stres (dobro de, politicki, ekonomski, kulturoloski i socioloski i svake druge, slicne vrste – to STRES)… Za neke od nas TO traje i duze…
 
Imamo i svoje ostale, pojedinacne, licne stresove… nekako u senci ovog velikog, ali ne i manje vazne. I ne lakse…
 
Sve u tom fazonu, pale si mi na pamet one (ljubavne ili „ljubavne“) price bez kraja. Kazu da su takve price, ustvari igre… Znate ono o cemu je pisao Erik Bern u svom delu „Koju igru igras“ i ostalim knjigama…?
Zapoceli ste nesto (vas dvoje), ili skoro zapoceli… pa odustali, al’ se iza brega valja… nesto. Stalno se to, nesto, kao, desava, ali zapravo nista. A nije vam svejedno… mislim, stalno je u igri da ce nesto biti, al’ ne biva… Znate na sta mislim? To biva – ne biva vas pomera vise nego nesto sto zapravo postoji.
Mene interesuje aspekt tog „desice se – nece se desiti“ sindroma, koji nas ne baca uvek u bednjak. Nekako svako za sebe izvlaci neki „dobitak“ iz svega, bezbedno ususkan iza pravila igre. Sad, koliko je ta igra, po sebi, ustvari losa (opasna, lazna, ruzna, pogresan smer, corsokak, zamena-za-stvarni-zivot…), toliko nekada moze da popravi raspolozenje… i da nam pomogne da osetimo da smo zivi.
Kao nekakav flert bez kraja (ako to, uopste, postoji). Ne razvija se, ne raste, ne prerasta, ali se ni ne okoncava… Povremeno zamre (ponekad kazemo sebi: „Nikad vise“ ili ono: „Ma necu to.“), ali ne umire…
 
            I odrzava nas u zivotu…

17 thoughts on “Stres

  1. mozda popravlja raspolozenje. ali kada se desava u nekim mikro-okvirima, onda je itekako skodljivo …. to nedovrseno stanje

    ali. ima i pocetaka. a ne samo krajeva ili nastavaka.

    • Znas, Veeshuck draga, (sta to Veeshuck uopste znaci?), ti si mi jednom na veoma slicno razmisljanje dala najkorisniji, najiskreniji i kako se ispostavilo najtacniji komentar – savet.

      Pitam se samo zasto je meni potrebno toliko puno vremena da shvatim nesto sto je mnogima jasno od samog pocetka, a nekima i pre…

  2. Dobrodošao na ove stranice )))

    Tvoja razmišljanja su mi bliska, i kao i ti, a verujem i mnogi drugi, pitam se uvek “ a možda je ipak moglo biti“,to nešto što se samo naslućivalo… ?Te su mi nevidljive veze koje to zapravo i nisu, ostale u sećanju kao nešto što me iznova budi…

  3. Sta li sam ti to tako mudro rekla? Ne znam na sta mislis. Ne lici mi na mene, da dajem korisne komentare, vise onako …. lirsko-meditativne :)))

    I sta se to desava uopste? Citam i one druge postove, i naslucujem neku turbulenciju ….. Sve ok u tvojim redovima?

    Veeshuck je višak.

    • Sve je o.k. hvala.

      Mislio sam na tvoj komentar na jedan moj davni post. Listao sam malo po arhivi na MB…

      Inace, nervira me sto ovde ne mogu, recimo, da odem na postove komentatora jednostavnim klikom na ime ili nick.

    • Auh, evo javljam se posle dve godine da ostavim link, ali si me ti svakako pronasao, ostavivsi trag na mom blogu )))) Nikada nije kasno ?))))))

  4. jaaaaaaooooo kako smo bili razgovorljivi, pa puno komentara, pa svi nesto imaju sta da kazu …. sta se to desilo sa mb? nikako da ukapiram.

    lepo podsecanje na vreme zdravog bloga ….

  5. Podseca me ovo na neshto sto sam skoro procitala, produzetak rechenice „Truth is stranger then fiction“, koji je glasio „because Fiction deals with possibilities and Truth has nothing but the Truth“ (ne verujem da sam potrefila tachno kako je ishlo,ali iz secanja, u ovom kontekstu). Mislim da se svodi na toda je uvek neka lepota u neznanju,u nesigurnosti i da je najbolje onima koji se oko toga ne stresiraju nego se samo nekako „kotrljaju“ dalje.

    • Sada nisam siguran da li više boli „bude-ne bude“ ili zapravo činjenica da je „Ne bude“ konstanta, pa ostalo predstavlja samo odigravanje te nevolje, bez ili uz racionalizaciju (racionalizacije/neuroze, itc.).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s