Imajuci u vidu…

…sopstvene, sumnjive, spisateljske kvalitete, a nosen snaznom zeljom za pripovedanjem, koja nicim sputana dobija krila, ponajpre zahvaljujuci carobnim dostignucima cyber-tech-a, dao sam sebi za pravo da objavljujem raznorazne price iz (svog, nacesce, ali ne samo svog) zivota.

Svaki zivot, po sebi (i u sebi) sadrzi te price, malene pakete (fotone) emocije. Znaci svaka prica je nosilac tog paketa. Nosilac sadrzaja kojeg nespretno pokusavam da, pricajuci price, prenesem. Kvalitet tog sadrzaja, dakle dogadjaja iz zivota, odnosno njegova emocionalna snaga, viseznacnost i eventualni knjizevni (umetnicki sic!) potencijal, ne stoje, na zalost, u vezi sa sposobnostima pripovedaca. Ukoliko se, ponekad, dobrohotnom citaocu, ucini da neka veza postoji, to je samo zato sto sam dogadjaj ima takvu specificnu tezinu. Jednostavno ga saopstiti, to je sve sto je potrebno. Dovoljno je biti pismen, ostalo ce uciniti sam citalac.

S druge strane, nije dovoljno osetiti stvari. Prosecan konzument umetnickog dela, takodje oseca, ali nije u stanju da reprodukuje. To svakako ne smeta prilikom uzivanja. Isto tako, nije dovoljno imati poriv da se nesto kaze, pa se osmeliti. Iako, sam poriv, po meni, govori da je neko produhovljen. Produhovljen mozda, ali svakako ne (narocito ne nuzno) i talentovan.
Oni talenti, koji se, pronalazeci svoje mesto ispod crte, zadovoljavaju time da ono sto imaju pruze uskom (jos uvek relativno uskom) krugu cyber – sabrace, pravi su heroji. Verujem da je ono sto ima da se vidi na cyber – space-u, samo vrh ledenog brega u odnosu na kolicinu napisanog i nenapisanog materijala, koji cuci negde u intimnom knjizevnom portfoliju svakoga od njih.
Zato (izmedju ostalog i svestan trenda da „Danas ima vise pisaca, nego citalaca“), podvlacim: Kao svaki obrazovan covek, ponekad, imam sta da kazem i (nesto redje) umem to lepo da upakujem, ali molim vas – ne mesajte to sa umetnoscu.