Šta ćeš sa svim tim?

U poslednje vreme, čitajući članke koje iz raznih medija (Social Europe Journal, Deutsche Welle, The Guardian, The New York Times samo su neki od njih) prenosi sajt Peščanik, mozgam o tome kako je na Zapadu  živa tzv. kritička misao.

Uvreženo je stajalište na ovim prostorima da liberalni deo intelektualne elite predstavlja onu snagu koja je nosilac tog kritičkog mišljenja. Sledstveno tome, zamišlja se u krugovima domaće, sve uže, ne_znam_kako_bi_je_nazvao obrazovane publike, većinu autora činili bi, između ostalih, profesori univerziteta, tradicionalno liberalno opredeljeni. Postoji, mislim, već stereotip o zgodnom, prosedom piejčdiju, u sakou od somota ili tvida, sa obaveznim „zakrpama“ na laktovima, kao skoro zaštitnom znaku američkog intelektualca, koji bi sa pridodatom lulom u ustima mogao da bude i pisac, samo što pušenje nije više in (Umesto što je profesor na nekom elitnom Jejlu ili Harvardu, koji gle čuda, sa osobljem listom sačinjenim od liberala, školuje pripadnike podmlatka vladajuće, reakcionarne elite, otrovane drugačijim i prečesto sasvim suprostavljenim vrednostima), ili o onome više evropskom tipu, nešto starijem, sa manje smisla za fitnes, u džemperu na rombove, pomalo neuredne frizure.

Čitajući, dakle, kritička izlaganja koja obuhvataju najrazličitije aspekte savremenog života, od pitanja politike, političke filozofije, preko problema religije i kulture, socioligije religije, sociologije kulture, ekonomije, krize, razvoja, sve do mesta pojedinca u savremenom svetu, ona već do neproznatljivosti izbledala floskula zatočnika marksističke filozofije (Rekao bih najpre dvadesetog stoleća, od kojih su najznamenitiji stmoglav ka toj slepoj ulici načinili pripadnici egzistencijalističke škole, ponajpre najslavnije ime od svih, monumentalni Sartr sa svojom rečenicom da je: „Marksizam filozofija koja se ne da prevazići“) da je reč ne o promišljanju sveta, nego o tome da se on menja (Verovatno se podrazumeva(lo) da se menja na bolje), iznenada dobija na težini.

Ukoliko već kritička misao postoji, što je svakako daleko više od onoga što imamo na domaćem terenu, pitanje je odista koliko je ona u prilici da utiče na stvari? Kada stvari stoje kako stoje.