Moment

Postoje retki momenti u kojima je moguće osetiti prisustvo „imanentnog duha“ (Pol Dil „Simbolika u Bibliji“), ili ako više volite – prisustvo Boga. 

 

Iako sam dobrano zagazio u svoje zrelo doba, nisam još u stanju o tome da pišem obuhvatajući sve što je neophodno. Zato bih se, ovom prilikom, zadržao na dva osnovna (po mom viđenju) takva momenta.

 

Prvi je orgazam. Onaj kratki deo vremena, jedva uhvatljiv, kada ostajemo bez sebe. Snažna telesna senzacija, koja izaziva utisak bestelesnosti. Tako nekako.

 

Drugi bi mogao da spada u one tzv. „primalne“ (Artur Džanov „Primalni krik“), kada bi baš sve tako stajalo, kako čovek opisuje u svojim knjigama. Nisam sasvim siguran u to, ali mi je bilo zgodno da sada to pomenem, više kao poštapalicu, nego kao argument. Opis nije potpuno tačan, ali bi mogao biti približan. Moje, lično, privatno, da ne kažem intimno iskustvo, svodi se na iskrice lagane jeze koje bih osetio  u kasnim večernjim satima, ili još bolje u ranim jutarnjim, pred samu zoru, dakle pred svitanje, kada sam gledao kako moj sin, dok je još bio novorođena beba, spava.