B.(r)L.O.G.

„Blog… to je moje tajno gnezdo.“ – M nije htela nikome da kaže na kom mestu se nalazi njeno tajno gnezdo.

Pisala je, objavljivala… ko zna šta? Ko zna gde? I ljudi su čitali (slušali, gledali). Mogli su da steknu utisak. Bili su u prilici da oforme sopstveno mišljenje. Da saznaju koju muziku voli, ili recimo, koja je njena omiljena knjiga ili film.

M je imala svoj, personalni, cyber_odeljak za nepušače. Naravno, sama je bila nepušač i gledala je na nikotinske zavisnike kao na neku vrstu nižih bića, gomilu jadnika koji ne vladaju sobom. Mislim da onaj grafit: „Imati odeljak za pušenje u restoranu, isto je kao imati odeljak za pišanje u bazenu“ – najviše odgovara njenom viđenju ovog problema. Bilo kako bilo, empatija joj nije bila poznata.

Volela je seks. Dabome, ja sam o tome imao, tek, posredna saznanja. Saznanja u koja nisam sumnjao. Postojalo je nešto u vezi sa M, što vam nije dozvoljavalo da sumnjate. U njenoj pojavi, glasu, pokretima, feromonima. Moronima kojima je uvek bila okružena.

Postojala je slika o toj ženi. Slika, ili niz utisaka, kao mozaik, u vezi sa njom i njenim životom. Imidž, ili kako hoćete, na koji je sama uticala. U najvećoj meri, ali ne u potpunosti. Postojale su indicije, ali niko nije imao dokaza. Mada su neki tvrdili da imaju.

Na blogu je mogla u potpunosti da kreira sopstveni odraz. Verujem da je naslikala sebe kao što bi i većina ljudi: U najboljem svetlu. Ili barem, u svetlu, koje je sama odabrala da je obasjava i koje je smatrala da je pokazuje kao izvrsnu osobu.

Kako će drugi, ostali, da posmatraju to svetlo, kako će oni da ga vide, pa samim tim, kako će i nju osenčiti, ostaće nepoznato.

Kao u onoj, staroj, kineskoj: „Pas koji laje, nije dovoljno kuvan.“

Dečko se odomaćio, pa umesto kod sebe „stavio“ kod mene

С обзиром да нисам у потпуности провалио све могућности њордпресса, те не контам како се шаљу поруке, онда овако.

Коментар је везан за наш покојни систем, па кога занима – ако још увијек, ево неких детаља:
Орион Телеком је био провајдер за домен, са доменом је све у реду, он је регистрован до марта наредне године. Исто тако, одмах је стигао одговор и из РНИДС (Национални регистар за домен РС), ни код њих није проблем. Хост Послух (Загреб) каже како је Мојблог Група д.о.о. имала своје сервере, те како већ дуго нису били у контакту.

Дакле, проблем је фирма Мојблог Група д.о.о. која је очигледно баталила посао. Послао сам поруку Ањи Ликер (која је ту радила до септембра 2012), па ћемо видјети шта ће она рећи и куда и шта даље. Ваљда подаци нису још увијек нестали, а вјерујем да има људи који би радо, ако ништа, сачували свој вишегодишњи рад.

Извињавам се на сметњи, ову сам локацију одабрао да се угостим код Госта јер је исти уважена старина који је већ угостио хрпу избјеглица.

Ако је на њордпрессу направљена нека група мојблог.рс, реците ми гдје је, да се пријавим. Ако није, направићу ја.

Hrčak Orvel

Bilo je to davno. Darling mi je kupila hrčka kada sam diplomirao. Zvali smo ga Orvel, jer nije živeo kao slobodan hrčak. Dvostruko nepravilno: Zato što je ogroman deo dana je provodio van kaveza, bazajući po stanu i zato što je bio žensko, ali smo to kasno provalili. Orvel je uginula još pre bombardovanja. Ostala je osamdesetčetvrta.

Tragao sam za nekim podatkom po Internetu. Ozbiljnu stvar možete online pronaći samo u ozbiljnim kućama poput neke anglosaksonske univerzitetske biblioteke. Ostalo postoji na Wikipedijama i sličnim mestima. Samo što dobro morate da otvorite oči i proverite ono što ste našli. Da ne kažem, da nađeno mora da prođe proces validacije ukoliko pretendujete da dobije na masi, odnosno na težini.

Kontam podatak da je poslednju olimpijadu puno ljudi pratilo preko svetske mreže. Skoro da ih je bilo više nego nas televiziomana. Uskoro će interaktivna TV i NET i smart prijemnici i sopstveno formiranje željenih programskih sadržaja, ukinuti televiziju kakvu poznajemo.

Prvo što sam pomislio: Znači da će se sve teže dolaziti do podataka sa težinom. Nije frka za generacije koje su svoje temelje podigli na knjigama, ali jao onima koji će da ih naslone na ovo. Potpuna „demokratičnost“ medija prvo će da ukine vesti, a potom i stvarnost. Istina će se nalaziti bog zna gde.

Posle, mislim kako i danas, kao i bilo kada u prošlosti, situacija nije (bila) bolja. Prosečnog pripadnika raje i ne zanima mnogo cela ta stvar.