Hrčak Orvel

Bilo je to davno. Darling mi je kupila hrčka kada sam diplomirao. Zvali smo ga Orvel, jer nije živeo kao slobodan hrčak. Dvostruko nepravilno: Zato što je ogroman deo dana je provodio van kaveza, bazajući po stanu i zato što je bio žensko, ali smo to kasno provalili. Orvel je uginula još pre bombardovanja. Ostala je osamdesetčetvrta.

Tragao sam za nekim podatkom po Internetu. Ozbiljnu stvar možete online pronaći samo u ozbiljnim kućama poput neke anglosaksonske univerzitetske biblioteke. Ostalo postoji na Wikipedijama i sličnim mestima. Samo što dobro morate da otvorite oči i proverite ono što ste našli. Da ne kažem, da nađeno mora da prođe proces validacije ukoliko pretendujete da dobije na masi, odnosno na težini.

Kontam podatak da je poslednju olimpijadu puno ljudi pratilo preko svetske mreže. Skoro da ih je bilo više nego nas televiziomana. Uskoro će interaktivna TV i NET i smart prijemnici i sopstveno formiranje željenih programskih sadržaja, ukinuti televiziju kakvu poznajemo.

Prvo što sam pomislio: Znači da će se sve teže dolaziti do podataka sa težinom. Nije frka za generacije koje su svoje temelje podigli na knjigama, ali jao onima koji će da ih naslone na ovo. Potpuna „demokratičnost“ medija prvo će da ukine vesti, a potom i stvarnost. Istina će se nalaziti bog zna gde.

Posle, mislim kako i danas, kao i bilo kada u prošlosti, situacija nije (bila) bolja. Prosečnog pripadnika raje i ne zanima mnogo cela ta stvar.