Dobra veza „Na duge staze“

Dobra veza „na duge staze“

…ili to vezu s vezom nema.

Kao prvo – ne slazem se. Duga veza, ili brak (ili vanbracna zajednica, ili „slobodni brak“) mora da „raste“, najpre tako sto ce partneri rasti. Svako za sebe, ali i „uzajamnim dejstvom“ (uticajem jedno na drugo). Uz to, potrebno je da oboje imaju svest da je neophodno da sama veza, usput, trpi izvesne promene. Potrebno je da prihvate tu cinjenicu, neophodnost/aksiom, ako ne odmah u startu, onda u sto ranijoj fazi (Sto ranije – to bolje)…
Znate vec ono: neke stvari se proredjuju (sex), ali dobijaju na kvalitetu. S druge strane, neke nestaju (sex – daljim protokom vremena), ali druge nastaju.(poverenje, razgovor…). I sve tako. I kako kod koga. Opste mesto je, svakako, da su usputne promene – neizbezne.
Glavna stvar je uskladjivanje. Prihvatiti promene kod sebe, pa kod drugoga, pa medjusobno izravnati neravnine. Tesko je… Ponekad je to glavni kamen spoticanja. Verujem, ipak, da kod „starih“ parova te stvari nekako idu.
Ono sa rastom, vec predstavlja posebnu pricu. Kazu da emocionalno sazrevanje prestaje stupanjem u brak, odnosno emocionalno smo zreli onoliko koliko smo to bili u trenutku stupanja u isti. Kod retkih to nije tako i onda to povlaci sve ostale „rastove“ od intelektualnog do duhovnog. Cesto rast, dovede do toga da neko od dvoje izraste malo vise, ili u stranu – i eto nove nevolje. Ali o tome cu, ako dozvolite, nekom drugom „postnom“ prilikom.

Prave nevolje su neocekivane. Zato su valjda i nevolje. Jer ne bavimo se svaki dan predvidjanjem problema, nego njihovim resavanjem. Svakodnevica guta coveka vise od svega drugog.

Zato su se, znam, mnogi prepoznali vec u naslovu.
Pitam: Zasto dobra veza „na duge staze“ vezu s vezom nema?

Ti ne znaš šta ne znaš

„Ne znaš ti to.“ – rekla mi je kada joj je ponestalo reči. Tim novim generacijama inače rano ponestane reči kada pokušavaju nešto da opišu (Ne daj Bože i sopstvena osećanja i znate već, mahom sve se završava sa „Ekstra“ / „Vrh“ / „Brate“).

Pomislio sam: „Mala, ja sam iz generacije osamdesetih (Odustao bih već i kod one „Prošlog veka“ odrednice, koja je zapravo nepotrebna, ali nekako sve više nedostaje kako ovaj vek odmiče). Momci su se tada šminkali i nosili natapirane frizure. Teško da ne znam“. Ipak, ništa nisam rekao. Prećutao sam i činjenicu da oduvek nosim kratku kosu, a nikada nisam bio panker, oi, kako god.

–         „I otkud ti uopšte u priči sa tom ribicom?“

–         „Nemam pojma.“

–         „Nemaš?“

–         „Ne seri, kao da me ne znaš…“

Šta bi bilo još kada bih joj rekao da su naši matorci (bili) hipici. „Nekako je rock and roll umro pre nego što si se ti i rodila, ali, začudo, seksualna revolucija, začeta u vreme naših roditelja (tvoji babe i dede), još uvek jede svoju decu. Mutirala je u sluzavo čudovište sa pipcima.“ Valjda tako lakše „hefta“ po tastaturi.

–         „Znam, zato te i pitam. Mora da si mozgao o tome.“

–         „Sama mi je prišla.“

–         „Sama kažeš? Kako da ne.“

–         „Daj…“

–         „Prišla ti je zato što jesi. Ti, takav…“

Znao sam na šta je mislio. Pisao sam već o tome. O godinama koje ulivaju poverenje i svemu. Odustaćete od čitanja, ukoliko do sada već niste, ako nastavim. „Ne volim da pričam o sebi, ali uzmimo moj primer“ jedini je smisao mnogih izlaganja. Odustaćete, dakle, ne dočekavši poentu. Izvinjavam se mnogima koji do sada nisu odustajali čak i kada je poenta izmicala. Naročito se izvinjavam onima koji su sami umeli da pronađu tu retku zverčicu u mojim izlaganjima. Žao mi je, dragi moji, kako zbog onoga što je bilo, tako i zbog ovog sada. СликаСликаСликаСликаСлика

Šta mora da zna svaki pravi profesionalac

FRANKOV ZAKON RADNOG MESTA
Ako uživaš u onome što radiš, vrlo je verovatno da to radiš pogrešno.

LARSONOV ZAKON
Obaviš li nemoguće, jedina će posledica biti da će šef to dodati
tvojim uobičajenim dužnostima.

PRVA ZAMKA ZA GENIJE
Nijedan šef ne želi podređene koji su stalno u pravu.

LAMPNEROV ZAKON
Ako odeš kasnije s posla, niko neće primetiti. Odeš li ranije, srešćeš šefa na parkiralištu.

RAPHELOV ZAKON 0 POSLU
Što se manje mora uraditi, to se sporije uradi.

GRANDEOV ZAKON
Uvek učini tačno ono što bi učinio tvoj šef kad bi znao o čemu uopšte govori.

MOSELYJEV ZAKON
Nesreće se događaju kad dvoje ljudi nastoji biti pametno u isto vreme.

PRAVILO DNEVNOG REDA
Sve se može strpati pod razno.

ROBINSONOV ZAKON
Momak s kojim si se potukao zbog parking mesta je onaj kojeg si
došao intervjuisati po zadatku urednika.

CHANDLEROV ZAKON
Što više sranja podnosiš, to ćeš više sranja i dobiti.

KANCELARIJSKA MAKSIMA
Telefon nikad ne zvoni kad nemaš nikakvog posla.

GVOZDENI ZAKON SEKRETARICE
Čim si doneseš na sto šoljicu vruće kafe, šef će tražiti da mu učiniš
nešto što će potrajati sve dok se kava ne ohladi.

OTTOV ZAKON
Radiš nešto beznačajno kad god šef slučajno virne na tvoj sto.

CLYDEOU ZAKON
Moraš li nešto uraditi i to odgađaš dovoljno dugo, ima nade da će to
učiniti neko drugi umesto tebe.

KORGLAR HODNIKA
Možeš ušetati gde god želiš ako navučeš ozbiljan izgled i nosiš notes
koji povremeno pogledaš.

HARRYJEUO PRAVILO
Kad ne znaš šta bi radio, hodaj brzo i izgledaj zabrinuto.

PRVI ZAKON POSLOVNOG PISMA
U poslovnom pismu nikad ne postavljaj dva pitanja. Odgovor će se naime
odnositi na ono za koje si manje zainteresovan, a drugo neće ni spomenuti.

MATSUIEV ZAKON POSLOVNIH POZIVA
Najuporniji pozivaoci su oni s najmanje važnim poslom.

NAČELO CRNE JAME
Nakon svake povišice imaćeš na kraju meseca manje novca nego pre povišice.

AKSIOM PRAZNIKA
Uvek oboliš drugog dana svojih praznika, a ozdraviš dan uoči
povratka na posao.

SOARESOV ZAKON KLIMATOLOGIJE RADNOG MESTA
Popravak grejanja označava početak toplijeg vremena.

SLIMOV ZAKON
Nezapamćeni niz lepih dana biće prekinut kišom na tvoj slobodni dan.

SCOTTOV ZAKON KOPIRANJA
Čitljivost kopije obrnuto je srazmerna njenoj važnosti.

HARRINGTONOV ZAKON
Čisti sto znak je da su fioke pretrpane.

Unesite naslov ovde

DSC02620

Sećate se one zgodne žene sa sandalama na kaišiće? Njenih lepih gležnjeva i stopala? E pa njoj je pre neki dan bio rođendan. Sredina sredine srednjih godina. To je sve što ću vam reći o njenoj dobi. Mislim da je i to previše, imajući u vidu toliko podrazumevan, ali isuviše često zapostavljan običaj da se o činjenicama u vezi sa izvesnim detaljima iz života jedne dame ne govori.

Diskrecija je kada nešto znamo samo ti i ja, a da nikada nismo ni reč prozborili o tome. Sve manje od toga je breme za pojednica. Sve više od toga je trač. Trač je kada se nečije licemerje naslanja na licemerje nekog drugog. Najčešće na štetu trećeg.

Sada možete da zamislite dve gospođe, recimo onu sa sandalama, koja je nedavno proslavila rođendan i njenu prijateljicu, kako ispijaju kapućino negde u centru. Bilo kom centru, bilo kog naseljenog mesta. Dabome, još bezazlenija varijanta je odlazak kod frizera. Sasvim light je čitanje nekog tabloida. Ovo do sada ste zamišljali ukoliko ste mladi, naivni, ili i jedno i drugo. Ili ste naprosto neiskvareno biće. Zamislite se na trenutak nad tom rečenicom: Licemerje koje se naslanja na nečije licemerje. To ide dalje od celulita, vena na nogama, sitnih bora i čukljeva koji čine da one sandale ne stoje više.

Ko bi rekao da je prošlo tako malo vremena? Tek godina ili dve.

Fotografija0874

Naslov gosta

„Odlazak u crkvu ne čini vas hrišćaninom. Isto kao što stajanjem u garaži ne postajete auto.“

Nemam vremena. Inače, bih svakako voleo da pokušam da, dovoljno dugo, stojim u garaži.

Možda bih i našao vremena, sve je stvar dobre organizacije, ali nemam vere. Istina, nemam ni garažu. Prijateljima i poznanicima koji imaju, služi mahom da u njoj stoje automobili, ali i bicikli, po koji motor, rezervne gume, alat, ali i zimnica, stare stvari, zaboravljene stvari…

Zaboravio sam kada sam poslednji put bio u crkvi. Mislim da je bio lep povod. Nečije venčanje. Nisam nevernik. Nisam ni posebno religiozan, ali zasigurno nisam ateista. Nekako, nisam crkveni čovek. Nema me u stadu, čak ne znam ni ko je pastir. To ne znači da nisam stoka. Ne znači ni da jesam.

Poruka (je bila) u boci

Iznenada je neko od klinaca primetio i izvukao iz mora. Oduševljenje je bilo ogromno.

Misterija nije dugo trajala. Izvadili smo papir sa porukom.

Kasnije smo nasli devojku koja ju je poslala. Naravno preko FB. Klinka je očito bila na nekoj žurci na brodu, popilo se i onda je neko rešio da se igra, ali neka… pomislili smo da su uzbuđenja te vrste još uvek moguća (Ko je čitao Žil  Vernovu „Decu kapetana Granta“ čitao je, a ko nije… šta mu ja mogu).

Fotografija0759

Fotografija0757

Fotografija0758