Dobra veza „Na duge staze“

Dobra veza „na duge staze“

…ili to vezu s vezom nema.

Kao prvo – ne slazem se. Duga veza, ili brak (ili vanbracna zajednica, ili „slobodni brak“) mora da „raste“, najpre tako sto ce partneri rasti. Svako za sebe, ali i „uzajamnim dejstvom“ (uticajem jedno na drugo). Uz to, potrebno je da oboje imaju svest da je neophodno da sama veza, usput, trpi izvesne promene. Potrebno je da prihvate tu cinjenicu, neophodnost/aksiom, ako ne odmah u startu, onda u sto ranijoj fazi (Sto ranije – to bolje)…
Znate vec ono: neke stvari se proredjuju (sex), ali dobijaju na kvalitetu. S druge strane, neke nestaju (sex – daljim protokom vremena), ali druge nastaju.(poverenje, razgovor…). I sve tako. I kako kod koga. Opste mesto je, svakako, da su usputne promene – neizbezne.
Glavna stvar je uskladjivanje. Prihvatiti promene kod sebe, pa kod drugoga, pa medjusobno izravnati neravnine. Tesko je… Ponekad je to glavni kamen spoticanja. Verujem, ipak, da kod „starih“ parova te stvari nekako idu.
Ono sa rastom, vec predstavlja posebnu pricu. Kazu da emocionalno sazrevanje prestaje stupanjem u brak, odnosno emocionalno smo zreli onoliko koliko smo to bili u trenutku stupanja u isti. Kod retkih to nije tako i onda to povlaci sve ostale „rastove“ od intelektualnog do duhovnog. Cesto rast, dovede do toga da neko od dvoje izraste malo vise, ili u stranu – i eto nove nevolje. Ali o tome cu, ako dozvolite, nekom drugom „postnom“ prilikom.

Prave nevolje su neocekivane. Zato su valjda i nevolje. Jer ne bavimo se svaki dan predvidjanjem problema, nego njihovim resavanjem. Svakodnevica guta coveka vise od svega drugog.

Zato su se, znam, mnogi prepoznali vec u naslovu.
Pitam: Zasto dobra veza „na duge staze“ vezu s vezom nema?