Čija mama najbolje kuha? Inspired by: SIZIF

Ne bih se ja vraćao na prošle prozivke, širio priču ili tako nešto. Dovoljno mi je intrigantno samo pitanje, uz lagane smernice koje je velikodušno ponudio u naslovu pomenuti dragi mi bloger i imenjak iz pravog života.

Dakle, gotovo je opšte mesto za sve stare poznanike činjenica da je moja malenkost odrastala bez nazočnosti očinske figure, ali mu je sudba pružila da ima (gotovo) dve majke. Jedna je, pored prave, biološke majke, znamenita baba Danica, toliko puta ovde opevana, da je skoro pa izlišno reći da je njena, umesto majčine kuhinje, dominirala mojim odrastanjem, formiranjem ukusa, razvojem kako fizičkim, tako i ličnosti itc.

Kada sam se oženio, moja darling je umela da zgotovi manje jela nego što sam ja to umeo. Vremenom, dakako, to se izmenilo, a naročito od kako smo i sami dobili potomka, kada je skoro pa sasvim tas na toj vagi „sišao“ na njenu stranu. Tašta je naravski imala u svemu tome presudnu ulogu, pa je od početka uz malene porcije („Naravno Sofija“, govorila joj je njena sestra, tešeći je posle primedbi zetova na iste – „pa, ti si imala žensku decu. Treba ti vremena da se navikneš na količine koje muški mogu da pojedu.“), negovala kvalitet, te je svojim trudom, dostignućima i kvalitetom, vremenom sasvim obuzela i na posletku osvojila naše gastronomske „prostore.“

„Na dobro se čovek lako navikne“ (Ili kako se već kaže?) i stoga nije bilo potrebno da „uključujem“ svoje tako poželjne osobine, kao što su tolerantnost, blagost, neprobirljivost, običaj da uvek pohvalim (Negde sam pročitao da se tih pohvala treba čuvati i od njih se uzdržavati, naročito u početku, da vam se ne bi desilo da ostatak života, svaki put u gostima kod punice na nedeljnom ručku, jedete upravo TO, a bog zna da ste samo reda radi izneli svoje oduševljenje, a zapravo vas ’vata blaga mučnina od sastojaka – prim. GkGnV namenjena budućim zetovima).

Odgovor bi glasio: „Najbolje kuha majka moje žene“, da stvari stoje tako prosto, jednostavno, da ne kažem da su crno – belo postavljene. Avaj, daleko od toga, jer nedeljni ručak je najmanje jednom nedeljno (Ili bi u ovom slučaju bilo bolje reći: Najviše jednom nedeljno), jer svih ostalih dana valja vam konzumirati, i to u slast, ono što vam životna saputnica servira, da ne bi u suprotnom bili redovni abonent kakvog pansiona za samce ili ne daj Bože mušterija koja živi od menija lokalne kafanice ili hotela sa tri zvezdice, „Gradske kafane“ ili „Mlečnog restorana“, pekare i da ne nabrajam (Supa, čorba, bečka i pire, a sutra grašak i pariska, plus salata gratis).

Zapravo, uopšte ne bi bilo loše da se muški deo balkanske populacije, lagano odvoji od maminih skuta, pa tako i od mamine kuhinje, još dobrano pre osnivanja sopstvene porodice. Da se lepo osamostali, tu i tamo nauči da svojim ručicama nešto zgotovi, da ume još koju kućnu, „rad’ sebe“, radnju da obavi, pa da tek onda stupi u zajednicu ravnopravnih (Da l’ polova, ili ne, ali svakako ravnopravnih jedinki). Ukoliko očekujete da vam draga zameni majku, pa makar i u kuhinji u startu ste pogrešili stoleće, epohu, širi kulturološki milje, geografsku širinu i dužinu, sopstveni cilj da postanete savremeni muškarac, sopstvena htenja da postanete klasični muškarac (Jer šta pa vi mladi gospodine umete, ako očekujete da ona sprema hranu? Idete u lov, popravljate po kući, cepate drva, ili…?).

20 thoughts on “Čija mama najbolje kuha? Inspired by: SIZIF

  1. Temu si obradio u svom stilu. I imao si izgleda sreću da je tvoja baba Danica imala recepte za to što pravi, za razliku od moje babe (inače, gle čuda, imenjakinja tvojoj), koja j e svoju kuhinju formirala od oka.

    Znaš ono iz starih srećnih vremena kad je bilo: „živimo kao da će sto godina biti mir…“, naravno da, iako sam tu gde jesam (spletom raznih nesrećnih okolnosti), lagano i u smislu pregače i kuhače spremam odstupnicu.

  2. Sklopio si sve idealno, mama-žene su savršene a čuo sam (kao kompliment za moju baklavau) da je najbolje iz *iz dupeta u glavu*

  3. „…Gotovo je opšte mesto za sve stare poznanike činjenica da je moja malenkost odrastala bez nazočnosti očinske figure, ali mu je sudba pružila da ima (gotovo) dve majke. Jedna je, pored prave, biološke majke, znamenita baba Danica…“

    …Хм, хм..

    Две околности ми још стварају недоумицу. Но, када исте укалкулишем у виртуалну позорницу блогосфере, можда нисам у криву…

    У сваком случају, поздрав.

      • Оно што иначе „краси“ (оправдано) блогосферу, тј. неверодостојност представљања.
        Дакле: 1. Цитирани део не одговара фотографији; 2. Пост:“Бити рођен 1969.“ А, напослетку и део реченице из „кухарског“ поста у којем се помиње „имењак из правог живота-тј. рекао бих Владимир, алијас Сизиф. Ровињ и још понешто би се могло укалкулисати. Па, наравно и цела енигматика ове комуникације почев са реченицом: „Мене је тешко носити али лако (про)наћи.“
        Поздрављам вас.

  4. STANIMIR T: Aha, pa dobro. Sa zadovljstvom ću da odgovorim. „Enigmatika“ je verujem, posledica toga što se većina mojih starih poznanika iz „blogosfere“ preselila ovamo iz nekadašnjeg „Mojblog.rs“ (koji na žalost više ne postoji), te je tamo imala priliku da čita moje ranije postove i bolje razume o čemu je zapravo reč (prosto – naprosto zato što su delovi mojih izlaganja ovde tek nastavak nekih tamošnjih izlaganja). Izvinjavam se svim novim blog-poznanicima i smatram da će, kako vreme bude odmicalo i naš boravak na „WordPressu“ bude sve duži – reminiscencije i odjeci ranijih radova lagano ili padati u zaborav ili postati sastvani deo novog kraja u koji smo blagoizvoleli da se naselimo.

    Ne razumem jedino na koji nači „citirani deo ne odgovara fotografiji“ odnosno ne znam na koju fotku se misli?

    Sizif jeste Vladimir i jesmo imenjaci, ali ne vidim na koji je način tu bilo šta nejasno, s obzirom na link u textu.

    Rovinj je priča za sebe.

    P.S. („Mene je teško nositi, ali je lako (pro)naći“ je ništa drugo nego šala na sopstveni račun – puniji stas sa jedne strane i obimno prisustvo na NETu sa druge strane)

    • Дакле, „заведен“ сам…
      А, све стога што је у Вашем одговору на један мој коментар на један Ваш текст искоришћен и мој надимак, блогосфери потпуно непознат.
      Та околност ме је, уз наведени цитат …“…Gotovo je opšte mesto za sve stare poznanike činjenica da je moja malenkost odrastala bez nazočnosti očinske figure, ali mu je sudba pružila da ima (gotovo) dve majke. Jedna je, pored prave, biološke majke, znamenita baba Danica…”, повела сасвим у другу претпоставку, иако је степен поклапања неких података, збуњујућ.
      Отуд и моја идеја да фотографија (Ваша) не одговара аутору уистину итд. итд. …
      Но, добро…
      Поздрављам вас срдачно.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s