Probam (ili „Ćita ćovek“), ili post o čitanju

Ne volim Maria Vargas Ljosu. Ako me pitaš zašto, neću umeti da ti odgovorim.
Počnem da čitam knjigu. Ukoliko ne ide glatko, ostavim je. Vratim se kasnije. Nekim naslovima vraćao sam se brzo, dok su drugi godinama čekali da ih opet uzmem u ruke. Dešavalo se da otkrijem autora i da za relativno kratko vreme (Zavisi od obima njegovog rada) pročitam sve što je ikada objavio, ili što je prevedeno i štampano kod nas. Ili gotovo sve.

Ljosu mi je preporučila jedna prijateljica. Od tada je prošlo sigurno preko petnaest godina. Sećam se da sam uzeo roman Pohvala pomajci. Narednih godina sam povremeno pokušavao sa sledećim naslovima: Zelena kuća, Lituma na Andima, Jarčeva fešta, naposletku ostavljajući do pola pročitane Avanture nevalje devojčice.

Murakamija sam počeo da čitam nedavno. Čitajući i slušajući o njemu (Mahom od mlađih od sebe), setio sam se jedne rečenice koju je, mislim, napisao Flavio Rigonat o Bukovskom: Miljenik pretežno mlade i intelektualne publike. U to vreme pronašao sam se i u jednom i u drugom. Nesumnjivo, tada sam bio mlad. Imam utisak kako je i Japanac miljenik upravo mlade i intelektualne čitalačke publike (Iz nekog razloga, moja generacija gaji predrasudu da se radi o jednom izuzetno tankom i krhkom sloju. Po mnogima, generacije stasale devedesetih godina prošlog i u prvoj deceniji dvadesetprvog veka najblaže rečeno – malo čitaju. Uvreženo je mišljenje, dakle, da među ljudima koji danas imaju između dvadeset i recimo, trideset do tridesetpet godina, mali broj zaslužuje da se nazove intelektualnom publikom. Istina, kada malo bolje pogledam, shvatam da smo i mi, nešto stariji drugari, olako koristili iste ili slične izraze, kada smo opisivali sopstveni milje). Uzeo sam 1Q84 i ide.

Sećam se sopstvenih zabluda o Koelju. Alehemičar kao da je govorio Idi kuda te srce vodi, ali to je neka druga stvar, nisam iz tog filma, govorio sam sebi. Moram da priznam da sam čitajući ono što je ovaj čovek napisao tek počeo da sumnjam. Nije da mi se nije učinilo da je protivrečan, da podilazi publici, ali nisam išao dalje. Peta gora mi je, recimo legla. Čitao sam je u vreme bombardovanja, u pauzama između sirena i grmljavine detonacija i protivavionske vatre, dok su krhotine i geleri, šta god, bukvalno lupkali o spuštene roletne. Kasnije sam ga ostavio.

Dakle, kada je posredi čitanje postoji i ljubav na prvi pogled, na drugi ili treći. Postoje, dabome, razočarenja, ali i otrežnjenja. Jedan od profana nam je govorio da treba što manje da čitamo. On je čovek šezdesetosmaš i ko zna iz kakve ideološke matrice je pokušao da nam da ispravan savet. Verovatno nije misio na književnost kada je rekao čitanje.

Gledao sam dokumentarac o Mariu Vargas Ljosi. Lep čovek. Samo da završim Murakamija…

12 thoughts on “Probam (ili „Ćita ćovek“), ili post o čitanju

  1. Ja sam sad u fazi gomilanja knjiga, kupujem tako, dovlačim I samo slažem, kao čitaću kad budem imala vremena. Desilo mi se da dva puta kupim jednu istu knjigu. Toliko o tome.

  2. Sećam se ovog tvog stava o Ljosi 🙂
    Predlažem ti da pokušaš da pročitaš njegove rane romane, rekao bih da je to najbolje od Ljosinog opusa. To su romani „Rat za smak sveta“, „Pantaleon i posetiteljke“ (prema kom je snimljen vrlo lep film), kao i „Tetka Hulija i piskaralo“.

  3. Sa Kišonom me upoznao naš pokojni prijatelj i bloger Mungos. Skoro da sam sve što mi treba za podizanje našao kod njega. S druge strane, Sebastian Hafner me ostavio bez reči. Pretpostavljam da mu je to i bila namera dok je pisao knjigu „Istorija jednog Nemca“ – da kad pita: „Ima li šta nejasno?“ čuje muk.

  4. Odličan post! Sreća u čitanju je kad nikad ne koristiš knjige preko neta, dalje, sreća je kad pronađeš intelektualne ljude ovde i raspravljaš o autorima.Ja sam u zanimljivom dobu-tražim nove knjige…

  5. i ja se secam slicnog posta. Zrelost za citanje se postize nekom unutrasnjom zreloscu koja ne sledi kod u godinama, tako da mnoga „mlada intelektualana publika “ a i starija ponekad nije dovoljno intelektualna sem u tom smislu da izlistava spisak knjiga koje je procitala. Tako da i pored kritike , da se ne cita dovoljno, nekad mi je i postenije ne citati nego procitati stivo koje se ne razume ili koje te uopste ne ineresuje ali da se ima na spisku. Naravno treba negovati odnos prema knjizi, a onda usledi i odnos prema citanju. Samo mala paralela, u ruskim skolama imaju od prvog razreda dva predmeta, ruski kao maternji i posebno literaturu. Toliko o tome.Tako je to sa knjigama, neka te zgrabi odmah, neka tek kasnije a neku i na silu ne mozes da prihvatis.

  6. HOTa… izgleda da je i ovaj moj post nastao u takvoj nekoj fazi. Pa je još i repriziran i reblogovan…
    KREPKI… nije stav, više filing. Hvala što si mi preporučio neke naslove.
    SIZIFe… Kišon je kralj kratke forme. Hafnera ću da tretiram kao preporuku od tebe.
    TRI DEu… imaš i ovde neke preporuke.
    ROBINka… jeste, postoje i klinci koji samo tovare stranice u sebe. To sam skoro video, a da nisam – ne bih verovao. Izgleda da je to, potencijalno, opasna vrsta.

  7. Volim sto ima toliko toga sto josh nisam citala i sto mogu preko ovakvih tekstova da lepo pokupim preporuke i citam neshto valjano. Ukusi su razliciti, ali iskreno prijaju mi vesto pisana dela, nesto sto prosto vristi Knjiga.
    Ja trenutno citam „Bezimenu“ od druga blogera oblogovanog, i sjajna je knjiga, daje mi onaj osecaj da navijam za likove, da se pitam, da popijem chashu vina, a mogu reci da mi je to u pogledu novopazarenih knjiga pomalo nedostajalo.
    Pre neki dan sam bila u knjizari i razmishljala se da kupim Bukovskog, da ga imam i na papiru, ali sam se setila da nema coveka koji u isto vreme moze da me i dirne i da me totalno razljuti, te sam odlozila za neke kasnije dane.

  8. i ja se sećam ovog posta (ili neke njegove modifikovane verzije), a nije ni čudo jer sam se ‘prepoznala’ u onoj preporučiteljki. 😉 takođe, otprilike se sećam da je davna preporuka pala u vreme moje oduševljenosti tetka Julijom… tako da bih mogla da prepišem komentar od Krepkog.
    uzgred, smešno mi što se ja vezujem za Vargasa Ljosu, a da za romene koje si nabrojao (Zelena kuća, Lituma na Andima, Jarčeva fešta) skoro da nisam ni čula… evo, stidim se, zaista! plus – Avanture nevaljale devojčice me ničim nisu
    ‘pazarile’, naprotiv.
    svejedno, činjenica je da nam u raznim životnim dobima i okolnostima pašu različiti autori i sasvim je moguće da su nam neki pali šaka u pogrešno vreme, nezavisno od toga što su vredni pažnje i respekta.
    kad bi me sad neko pitao da preporučim knjigu, bila bih znatno opreznija… maaaa, otkud bih?! iz cuga bih preporučila Koena! 🙂
    kako god bilo, moram da priznam da se obradujem kad (a često biva baš u ovo vreme – pred Sajam knjiga), Geopotika objavi da će nas počastiti novim Barnsom, Osterom ili Luom… ili Paidea Barikom. 🙂

  9. BEZEMLJASICA… znaš, sada nisam više siguran da li si mi preporučila konkretan naslov ili autora? Kako god, ići za tobom tom stazom uopšte nije loše iskustvo.

    Koena ću morati da „pronađem“.

    ROBINKA… kako ono ide, „Ljubičanstveno“?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s