Aj, aj… ajvar. Avaj

Gledao je ravno ispred sebe. Tamo gde se završavala površina njegovog radnog stola počinjao je zid. Bio je oblepljen posterima, razglednicama sa nekih davnih letovanja, isečcima iz novina. Bilo je tu nekoliko malih fotografija jedne bebe, njegove ćerke koja je odavno odrasla, kao i samolepljiva ceduljica na kojoj su bile nažvrljane poruke i brojevi telefona. Levo od stola stajao je rolo orman, pored njega metalna kasa koja je skoro sasvim zaklanjala prozor.

„Mala, prljava površina sa par fleka od zgnječenih mušica. Ionako nemam neki pogled“ – pomislio je i okrenuo glavu desno, ka vratima. Pored njih je na zidu, visio zidni sat. „Prošlo je dve trećine radnog vremena. I zatvorenike puštaju posle dve trećine odslužene kazne!“

Lagano je ustao i protegnuo se.