Istina

Neke vrsta pretvaranja, prevare, pa ako hoćete i laži (laganja) svojstvene su mnogim živim bićima. Predstavljaju uslov ili oruđe/oružje opstanka. Naročito je to karakteristično za primate (a laž, kao, u užem smislu, usmena „kategorija“ -trenutnom šampionu među primatima pripada čoveku).

Mislim da se nešto poput „smirenosti“ postiže kada, sa zrelošću, skontaš da je laž deo govora. Svakodnevna stvar, koju koriste i oni koji se kunu da ne lažu. Makar na nesvesnom nivou i u sasvim bezazlenoj meri.

Onda počneš i da je primećuješ i razumeš njeno mesto. U misli, u rečenici, u razgovoru… u komunikaciji.

Tada nastupi jedan, mahom neuhvatljiv, momenat kada laž postane potpuno izlišna, čist višak i počeš da se stidiš samog sebe.