F(r)aze

Kako si samo širokogrud prema prijateljima. U redu je i viđanje sa drugima. Sasvim je dobro, ako je tebi dobro i meni je, ukoliko ti tako rasteš, ja sam tu da te podržim. Za razliku od prijateljskih, kod emotivnih veza ne dolazi u obzir gomila toga.

Onda odrasteš. Dešavalo se da je nešto, između tebe i nekoga, započelo, imalo neki svoj tok, pa se i završilo. Imaš neka osećanja u vezi s tim.

Onda sazriš. Možda si već involved, ili ćeš tek. Nije bitno, ili jeste? Neki kažu da ostaješ na nivou emotivne zrelosti, na kom si bio u trenutku kada si ušao u odnos za koji misliš da je za ceo život (mua se to đasvi). Bilo kako bilo, kontaš da krajnji sud nisi u stanju da doneseš. Ne pre samog kraja, ili ajde, do pred sam kraj.

Vreme, jbg, zaista donosi i odnosi. Prijateljstva su drugačija u četrdesetim. Drugačije su i veze. Neko pokušava da ostane u toj, nekoj iskrenosti. Ljudi se dovijaju. Negde sam pronašao da su svingeri najčešće ti. Ostali imaju nekakva predubeđenja. Većina i ne razmišlja dok se tu ne nađe.

Na izvesnim, šta ja znam, kao, pravilnim vremenskim razmacima se svode računi. Poput neke time – line, možeš da obeležiš ta mesta. Tu se osvrćeš. Neko zastane. Ono, kada se osvrneš, imaš neko mišljenje, ali ko mari? Ionako je o onome što je bilo.