Prolog

«Forma» je bilo mesto na kom su se okupljali studenti. Svako veče, čak i tokom radne nedelje, bilo je puno. Goste su sačinjavali uglavnom mladi koji nisu negovali neki poseban stil odevanja ili ponašanja. Slušao se main stream. Poznate rok grupe. Šank, stolovi i nešto malo mesta za stajanje. U jednom uglu je stajao pijanino. Dešavalo se da neko od prisutnih sedne i počne da svira. Ponekad su studenti sa muzičke znali da prirede pravi  jam session.

Dobra muzika, lepe i prirodne devojke, galama i mnogo duvanskog dima. Za R je, tih godina, svaki večernji izlazak započinjao, a često i završavao u «Formi».

Jedne večeri u decembru, dok je sipila ledena kiša R se odlučio da se sam prošeta do «Forme». Retko je uveče izlazio sam. Ukoliko nije imao društvo, najradije je ostajao kod kuće.

Video je kako Robert stoji uz šank sa jednom mršavom devojkom. Robert je bio student muzičke. Svirao je saks. Nosio je kratku, urednu bradicu. Oblačio se u odela od tvida i bio pomalo iskompleksiran zbog svoje dežmenkaste figure. Mahnuo je čim je ugledao kako R ulazi. Upoznao je R sa Tanjom. R nije mogao da se seti kuda je Robert nestao, ali ostatak večeri u «Formi» proveo je u društvu svoje nove poznanice. Ispijali su pivo za pivom i pušili njegove cigarete. Misli su mu lutale. Pokušavao da odglumi kako je pažljivo sluša, dok je devojka trtljala očigledno izmišljenu priču o putovanju sa momkom, na motoru, kroz Italiju. Imala je dugu, smeđu kosu. R nije mogao da bude siguran da li je njena kosa bila pomalo retka, ili je samo tako izgledala zbog kiše. Uzano lice, bled ten. Na sebi je imala broj ili dva veći  blejzer od kože ispod koga je virio prljav, žuti džemper sa rol kragnom.

Otpratio je do zgrade. Rekla mu je da je došla u posetu bratu koji je na studijama u gradu. Pozvala ga je gore.

Nije mogao da se seti kako je i kada je nastupio Neuhvatljivi Trenutak. Poljubili su se, valjda, još dok su sedeli u „Formi“. „Neuhvatljivi“ zato i nosi to ime.

Sećao se, međutim, boja i mirisa. Njenog zadaha na slatki i jeftini „Rojal“. Smedja kosa. Bež blejzer,  prljavo-žuta, vunena rolka.

Staro i vlažno stepenište oronule zgrade u centru. Haustor je delovao poznato. Sve te predratne zgrade imale su sličan šmek, slične visoke stepenice i nakrivljene gelendere. Nekada veliki, salonski stanovi, oduzimani su od vlasnika i pregradjivani u nelogične,  groteskne prostore. Jedna od tih baba-kao-iz-delikatesne-radnje je izdavala sobičak Tanjinoj drugarici. Koja nije prisutna. Tu su samo neke njene svari.

Jedna knjiga je pala sa kreveta i otvorila se.

Jedna čarapa je izvirivala ispod hrpe nabacanih stvari na tabureu. Ploče, knjige, jedan notes, futrola za naočare. 

Nikada se više nisu sreli.

Neko vreme R je navraćao na istu adresu. Zvonio je na poznata vrata, ali mu nedeljama niko nije otvarao. Jednog dana na vratima se pojavila jedna starija gospođa, vlasnica stana:

-«Žao mi je mladiću. Ukoliko niste zainteresovani da iznajmite stan, ne mogu vam pomoći. Informacije o bivšim stanarima ne dajemo.»

R je mislio kako sve u vezi sa tom večeri nije bilo stvarno. Nije čak siguran ni da mu je rekla svoje pravo ime. Ispostavilo se da je i Robert upoznao istog dana. Častio je doručkom u kantini na filozofskom i pozvao je uveče na piće.