Sa stodvanaest na osamdeset sedam i pada

Dvehiljadeosma godina. Stajem na kantar, onaj kućni, da ne kažem sobni. U kupatilu ima jedno mesto na inače neravnim podnim pločicama, koje pruža kakvu – takvu stabilnost preciznom mernom instrumentu. 112 kg. Cirka. Zima, tik pred Novu godinu, što znači da tek predstoje gozbe za istu, pa za Božić, pa za moj rođus drugog drugog. Do proleća i prvog sunca ima još oho – ho. Samim tim ima još dosta do prvog svežeg povrća.

Borim se čitav život sa viškom kilograma. Ili telesne mase. Volim da jedem i nema tu ničeg osim velike strasti. Međutim, koliko do skora (Čini mi se, a u stvari nije baš bilo juče), odnos zima – leto stajao je u sasvim prihvatljivim granicama: Zimskih osamdesetdve do osamdesetpet, pretvaralo bi se u letnjih, elegantnih sedamdesetpet do sedamdesetosam. Kada je, za ime sveta, sve to postalo stravičnih stotinuidvanaest kilograma žive vage?! Na ovu visinu, da ne kažem nizinu! Indeks (Da, da „onaj“) odavno je prešao „u crveno“ (Čitava serija postova mogla bi se iznjedriti samo o raznoraznim zdravstvenim problemima od krvnog tlaka, do problema sa kičmom, hroničnog umora i sve tako). Od konfekcijskog broja 48 stigao sam do 54 (Ili više), odnosno do L prvo do XL, a potom do XXL, a potom sam sve češće pogledavao u izloge butika za punije osobe, gde se iks množi sa koliko hoćeš, ili koliko ti treba (Mada je pravo pitanje: Kome je to potrebno?). Pantalone kao džak, morao je majstor Milan da mi skraćuje skoro na pola, a sužavanje smo postepeno izostavili. Džemperi, duksevi, šulje, jakne i sve ostalo, korektne širine, osim što bi rukavi bili kao da sam obukao jaknu koju mi je dao Divac. Čudo.

Prvi uspeh je bila činjenica da sam prestao da se prejedam. Pravi izraz, imajući na umu posledice, dabome, bio bi „Prežderavanje“, ali zadovoljiću se, ipak, prejedanjem. Nema tu puno spletkarenja. Pogledaš se u ogledalo i kažeš: „Sve ovo su moji zubi natukli!“. Na moju radost to prvo leto bez prejedanja, uz plivanje na moru i uobičajene letnje šetnje i slično, u sasvim umerenom tempu – pokazale su na gorepomenutoj vagi prvo stodevet, koje su se pred početak školske godine „istopile“ do stotri kilograma. „Izeš čoveka bez metera“ i dalje je bila moja omiljena šala, kao i tvrdnja da imam težinu za supertešku, a visinu za perolaku, te nisam lak zalogaj (Poređenje bliže blogerima, nego blogerkama, ali neka).

Drugi uspeh je bio što se sledeće zime nisam „vratio“. To me je osokolilo. Rešio sam da dam sebi vreme(na). Lako je bilo u mladosti držati rigorozne dijete. I sada, ukoliko bih se zainatio, mogao bih isto. Žalosna istina je da se posle takvog jednog pregnuća, izgubljena telesna masa još lakše vrati, a često i poveća u odnosu na početno stanje. U ovim godinama, takvo igranje sopstvenim metabolizmom nije uputno. Uz to, lakše je kade se postepeno navikneš na manje porcije. Vremenom sa sve manje, postižeš sve više… i nema gladovanja. Barem, ne onog nepodnošljivog koje na posletku dovede do „Jo-jo“ efekta.

Tako je prošla i sledeća zima, pa sledeća… Nisam se opterećivao merenjima. Dešavalo se da nabacim koju, ali nikada do kraja. Dva koraka napred, jedan nazad, ali bitno je „Napred“. Primetio sam da su mi odevni predmeti sve više „Alvaltni“. Neki duksevi su mi postali kao tunike, a ramena na džemperima i košuljama dolazila su do lakata. Posle par godina ušao sam u „Zaru“ i uvukao se u pantalone koje nisu zahtevale nikakve prepravke. Dva broja manje!

Sada su mi i te lone malo široke. Osamdesetsedam!!! Vratio sam se u L. Nema više iks. Par majica koje su mi do juče stajale „Zatamburene“ kao bodi, danas sasvim lepo „Padaju“. Pritisak je oket, kičma lakše. Manje se zamaram.

Ide zima…

P.S. (Ovaj post je nastao pre godinu dana. Na žalost, u međuvremenu sam ponovo „nabacio“ više nego proteklih godina, pa ću morati više da se potrudim u periodu koji je pred nama. Ipak, daleko od toga da sam sve „vratio“ – još uvek ulazim u sve te, manje brojeve, ali majice mi ne stoje tako dobro)

13 thoughts on “Sa stodvanaest na osamdeset sedam i pada

  1. ROBINka… mogu, možeš, može svako, ali nije lako.

    BOJANe… e pa da. Do nekog doba. Posle je uz stil važan i krvni tlak.

    KREPKI… paziti, paziti i samo pazi TI, odavno je stvar prošlosti. Pazim.

    MMice… štap i šargarep(ica), ili samo mrkva, da mi faca bude mrka?

  2. Slažem se s Labilnom, zznaš kako je rekla Giulietta Massina, koja je voljela krupnog Fellinija i rekla: Kakav je to čovjek koji ima samo jednu štraftu na pidžami 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s