Citat

„Kada je o tebi reč, sve je moguće, pa i ono nezamislivo… … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … …
Kasnije, kad sam ostao sam, ponos se povukao pred sledećom mišlju: Od sada će njegov duh biti poput snažnog reflektora koji će nemilosrdno osvetljavati sve moje slabosti… … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … …
Kako je teško ocu da položi ispit na koji ga stavljaju njegova deca! I kako je teško podneti pomisao da se čovek, sa svim svojim slabostima, svojim slepilom, svojim zabludama i svojim kukavičlukom, upisuje u njihove duše!“

Iz pisma Pradovog oca – „Noćni voz za Lisabon“ Peter Bijeri alias Paskal Mersije

UneSite naslov ovde EKSterno

„Bolje sex sa jednom osobom na hiljadu načina, nego na jedan način sa hiljadu osoba“

                                              Erazmo (Jedan od divnih blogera sa počivšeg „Mojblog.rs“, koji nije blagoizvoleo da se preseli)

Ima to smisla. Govori o ljubavi. Takodje, sasvim je istinita tvrdnja da je sex sa stalnim partnerom bolji.

S druge strane (uvek, ta, druga strana), cela ta stvar se može staviti pod lupu i donekle relativizovati navedena tvrdnja.

Prvo, ne najvažnije, ali nekako najlogičnije pitanje:

Da li je moguće sa jednom osobom voditi ljubav na hiljadu načina?

Odmah potom:

Da li je, baš uvek, sam sex to što stvara uzbudjenje? Odnosno, nije li promena ono što nas odvlači od „na hiljadu načina sa jednim“ ka „sa njih hiljadu na jedan način“?

Naravno (mada ne i izlišno) potrebno je napomenuti da je brojka „hiljadu“ upotrebljena kao metafora, a ne u bukvalnom smislu (istina je da zvuči da je lakše, ili recimo ostvarivije biti sa jednom osobom na hiljadu načina, nego se truditi da se pronađe veliki broj partnera, e da bi se sa njima sexalo istim stilom, ali to samo naglašava osnovni smisao navodjenja broja).

Dakle, da li je moguće sa jednom osobom voditi ljubav na hiljadu (ili recimo, na više, različitih i samim tim uzbudljivih) načina?

Naravno. Mislim, nema zbora. Naročito ako se vol(it)e. Pravo pitanje je zapravo: Kako vidimo mogućnost  da se TO proba sa više njih (u nizu, ne odjednom!), pa makar na jedan te isti način? I da li je uvek baš jedan (te isti) način, kada je svako jedinka za sebe i nije lako postići da bude, mislim, stalno jedno isto? Nešto mislim da tada sam čin i nije u prvom planu, nego nešto drugo, a?

Sex

Sex izmedju razlicitih (suprotnih) polova, izmedju istih polova, sex na poslu, sex u skoli, na moru, sex u porodici, zabranjeni sex, na putovanju, sex u knjizevnosti, na filmu, na internetu, na cosku, u kolima, sa kolima, na motoru, u vozu, na brodu, u prirodi, nezan sex, grub sex, izvitoperen sex, sex na selu, sex u gradu, u politici, u novinama i na TV, sa i bez odece, izmedju razlicitih godista, zakonom dozvoljen i zakonom zabranjen sex, sex u marketingu, sex u drustvu, preljuba, incest i svi zanrovi koje mozete da zamislite, sex nekad i sad, sex kroz istoriju, nase bake i deke u sexu (nekad i … sad?!), sex sa samim sobom, previse sexa, premalo sexa (kako bez sexa…?), sex kroz zivot: najranije doba, skola, fakultet, posao, porodica, menopauza, starost, socioloski osvrt na sex, sex i umetnost, sex i zabava, sex i smeh, sex i simbolika, psihijatrija i sex, medicina i sex, sex i zdravlje, sex i drustvene krize, sex i religija, sex, sex, sex…

Jasno da je gornje nabrajanje cist sex izmedju tema i baba i zaba, i da se preplicu i potiru neke od pobrojanih stavki.

Ali sex ostaje dominantna tema. Tema koja privlaci paznju. O njemu se moze pricati na nebrojeno mnogo nacina. Da li je ispravno da sex bude „ON“, tj. muskog roda? Zar to nije sexisticki…? Sex da bude ONA, tj. zenskog roda? Ili da se izbegnu medjusobna optuzivanja za sexizam, pa da bude u trecem rodu: TO sex. To vec jeste, barem kada kazemo da radimo ONO.

„..ajde sad, dovoljno si mator i dovoljno sebe poznajesh da to ne bi trebalo da ti bude toliko teshko, samo ti trazhim neshto chisto, neshto urodjeno, „neiskvareno“ zhivotnim deshavanjima, neshto najbanalnije tipa uvek si voleo da se pentrash po drvecu, uvek si se radovao glistama, uvek si se plashio pauka, uvek su te nervirale plavushe, oduvek si bio talentovan za dobijanje batina :D, ne znam, tako neshto, nishta strashno! ;)“

Dve stvari me prate.

Prva je snažna želja za prihvatanjem.

Druga je težnja „da me ostave na miru“.

Ipak, uspem da izbegnem neka iskušenja. Recimo, vožnju u gradskom prevozu, koja liči na miks transporta za Aušvic i gušanja sa pripadnicima navijačkih i/ili ultraških grupa. Zapravo, ponekad liči. Mnogo je teži slučaj kad se igrom krute sudbine nađem u sukobu, na meti ili u unakrsnoj vatri dve ili tri tete, penzionerke ili penzionera ili bilo koga ko je isfrustriraniji od mene.

Ne mogu da izbegnem ljude na poslu. Roditelje dece (neke od njih, razume se) koja idu u školu sa mojim detetom.

Samce, samkinje, solo igrače, koji su solo zahvaljujući svemu, osim sebi. Mislim ozbiljno. Ima previše ljudi koji nemaju para, nisu u vezi i nisu, brate, srećni zbog toga. Pojma nemam otkud to i otkud u tolikom broju. S druge strane, vidim gomile kretena, kako se venčavaju, razvode, rađaju decu, ostavljaju decu, unakazuju decu, fizički i psihički, nesvesni da time ruže svet koji će tek doći.

U poslednje vreme ne mogu da ignorišem sebičluk. Postalo je užasno in biti posvećen isključivo sopstvenoj guzici. I da… niko nema vremena, volje, želje da grebe za brucu ispod površine, To je što je, to je – ono šta se vidi. Kao u onoj stvari“ Smor“ ili kako se već zove, ne znam ko izvodi, čuo sam je na radiju. Znate onaj refren: „Brzo, brzo, brzo me poljubi“ ili kako već ide, nisam siguran. Možda i „Ljubi, ljubi, ljubi me brzo…“?

F(r)aze

Kako si samo širokogrud prema prijateljima. U redu je i viđanje sa drugima. Sasvim je dobro, ako je tebi dobro i meni je, ukoliko ti tako rasteš, ja sam tu da te podržim. Za razliku od prijateljskih, kod emotivnih veza ne dolazi u obzir gomila toga.

Onda odrasteš. Dešavalo se da je nešto, između tebe i nekoga, započelo, imalo neki svoj tok, pa se i završilo. Imaš neka osećanja u vezi s tim.

Onda sazriš. Možda si već involved, ili ćeš tek. Nije bitno, ili jeste? Neki kažu da ostaješ na nivou emotivne zrelosti, na kom si bio u trenutku kada si ušao u odnos za koji misliš da je za ceo život (mua se to đasvi). Bilo kako bilo, kontaš da krajnji sud nisi u stanju da doneseš. Ne pre samog kraja, ili ajde, do pred sam kraj.

Vreme, jbg, zaista donosi i odnosi. Prijateljstva su drugačija u četrdesetim. Drugačije su i veze. Neko pokušava da ostane u toj, nekoj iskrenosti. Ljudi se dovijaju. Negde sam pronašao da su svingeri najčešće ti. Ostali imaju nekakva predubeđenja. Većina i ne razmišlja dok se tu ne nađe.

Na izvesnim, šta ja znam, kao, pravilnim vremenskim razmacima se svode računi. Poput neke time – line, možeš da obeležiš ta mesta. Tu se osvrćeš. Neko zastane. Ono, kada se osvrneš, imaš neko mišljenje, ali ko mari? Ionako je o onome što je bilo.

137

Sanjao je broj stotridesetsedam. Lepo je video, kao na papiru ispisane jedinicu, trojku i sedmicu. Nejasnih ivica, poput razlivenog mastila.

„Stotridesetsedam hiljada… hma, to bi bila prava suma.“ – mislio je dok je ispijao espreso u kafeu na uglu. „Moglo bi biti i stotridesetsedam dana… do nečega. Računajući od sada. Toliko nedelja, meseci ili godina, nemaju nikakvog smisla. Mada… koliko je to vremena do kraja nečijeg života? Recimo stotridesetsedam meseci. Koliko je to godina?“

Zastao je na čas i uperio pogled prema svojim šakama. Kao da je pokušavao da, „na prste“, izračuna. „Stotinutridesetisedam nedelja… ako je jedna godina pedesetdve sedmice… pa, to je svega oko dve i po godine dana! Ne, nemože biti. Mora da su, onda, u pitanju meseci. Preko deset godina!“

Nasmešio se, otpio gutljaj kafe i zapalio cigaretu. Tada je primetio da nije ugasio prethodnu cigaretu. Pritisnuo je užareni vrh. Mali oblak dima.

„Stotridesetsedam hiljada… to je lepša tema. Dinara, evra ili dolara?“ Smešak mu je igrao na usnama. Izgledao je kao neko ko se priseća upravo minule noći, provedene sa lepom ženom. „Moglo bi biti i miliontristasedamdeset hiljada.“ San ume da postavi čudne zagonetke.