Neko je jedared rekao da smo sve ljude u nase zivote, doveli sami

Sta raditi sa njima, samo je nasa stvar.

Razmislimo, za cas, da li je bas tako?

Misaoni procesi, neke vrste unutrasnjeg dijaloga, po meni, moraju da izazovu promene spolja, iako te promene nisu zabelezene egzaktnom metodom.

Kada se, na primer, vratim sa posla, skinem oklop i trudim se da budem ja. Nastojim da ne uskacem u uloge. Imam utisak da bi mi se, u suprotnom, desio klasican rascep licnosti.

S druge strane, svakodnevni mali begovi od (surove) stvarnosti cine da, makar na kratko, postajem neko drugi. Zamisljam da sam neko drugi (ili da sam ja, ali drugaciji JA).

Mnogi pripadnici populacije poznate kao ljudska populacija svoje dragoceno slobodno vreme provode u slicnoj zabavi. Za druge aktivnosti koje bi se mogle nazvati zadovoljstvom naprosto – nemaju vremena. Male promene u svakodnevnoj rutini cine da ljudi zamisljaju situacije u kojima moze da im se desi nesto izuzetno. Ili da sami budu izuzetni.
Ta mala, zamisljena i od nas samih stvorena bitja (nase drugo ja, ili u mnozini druga ja – kako to zenski zvuci… mislite da je to slucajno?) postoje jer smo ih sami doveli (stvorili). Kao sto biramo krug prijatelja. I prijatelji i mnostvo nasih lica (nalicija/ponekad neostvarenih mogucnosti, ili zatomljenih osobina) sluze da nam, izmedju ostalog, olaksaju (i ulepsaju) zivot.

Medjutim, ponekad, neki ljudi prosto banu u nase zivote. Neki se usunjaju. Svesno ili ne.  „Nameste“ sa nekakve okolnosti i pocnemo da nekoga srecemo i taj neko, malo po malo, pocne da ucestvuje u nasem zivotu. Na ovaj ili onaj nacin.

18 thoughts on “Neko je jedared rekao da smo sve ljude u nase zivote, doveli sami

  1. Mislim da je to uredi i da je prosto tako, nekim talasima se privlace ili odbijaju. Misaoni procesi se iovako prenose nevidljivim putevima i meni licno i ne treba nikakvi naucni dokazi da bih verovala u to, mada ih ima. S druge strane, sva ta nasa lica, za kojima ceznemo ili se mozda nekad u njih uzivimo su opet delovi nas samih. Ako nisu u neskladu sa samom sustinom koja je u nama, i ona plene. Cesto se i ja pitam nesto slicno, a da se naviknemo na neke talasne duzine, naviknemo se 🙂 i banjuje se na raznorazne nacine.

  2. Meni je to divno. Ja se trudim da u svoj život nekako „uvučem“ osobe koje donose pozitivnu energiju. To ne mora da bude klasično prijateljstvo, ali nešto što „oplemenjuje“ moj život dobrim vibracijama, finim raspoloženjem i ogromnom količinom smeha… Život je prekratak da bismo se lišavali takvih trenutaka 🙂

  3. Sva druga „ja“ sam zadrzao. Jednom si napisao „sto sam stariji, sve cesce biram koga cu da pustim u zivot“ i „polako zatvaram krug ljudi oko sebe“. Sto se tice „tih drugih“ ne mrzim ljude, ali kad pustim nekog H. sapiens sapiens-a u svoj zivot(igrom slucaja, silom prilike ili prosto zelim), sve se cesce razocaram, bas sam malo nekih kvalitetnih prijateljstava ostvario u zadnje vreme (nije da se zalim daleko od toga, samo sumiram)…

  4. Kao što kaže Labilna, dok je to pozitiva, nije bitno da li smo to stvarno želeli ili se to “nekako namestilo“. Ali verujem – sve smo ih sami privukli 🙂

  5. шта би било кад би људи остали без улога? драме не би било. и суочили би смо се са оним најстрашнјим питањем: КО сам ЈА?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s