„Mogao bih ovako doveka. Dabome, uz neku pristojnu rentu.“ – pomislio sam usred godišnjeg odmora. Provodio sam vreme sa klincem, čitao, ležao, ležao. Spojivši vikende i praznik, za četiri dana dobio sam deset. Ukupno, razume se.
„Čovek mora da čita od svega po malo, ili koliko može, više od toga ne treba zahtevati, s obzirom na kratkoću života i opširnost sveta.“
Žoze Saramago – „Godina smrti Rikarda Reiša“
Blaženi dani dokolice, nisu bili sasvim lišeni briga, ali sam uspeo da se, donekle, fizički regenerišem. Rano ustajanje je moj lični, tihi ubica.
„Vidim svoje postupke i reči, a ako su pogrešni, ne mogu da ih popravim, da ih objasnim, da ih sažmem u jedan jedini postupak i jednu jedinu reč koji bi izrazili sve o meni…“
Žoze Saramago – „Godina smrti Rikarda Reiša“
Gost kod grofice na veceri's Blog 
Sveta dokolica, da. Sjajno vreme kada bujamo od sokova i vidamo rane pod toplim suncem :).
Lepi citati.
Posle sunca, dolazi kiša.
u to ime prilazem : ) http://www.youtube.com/watch?v=4SO0qSfxqyk
„…a sad svi na svoje zadatke.“
upravo čitam Rikarda Reiša, i svest mi se zaplela na istom mestu, pa je i Đ. dobio tu rečenicu glasno pročitanu. 🙂
iz istog romana, od jutros mi se nameće ‘Pesoino’ zapažanje na temu sveopšteg zaboravljanja: „Svet zaboravlja toliko da čak i ne zapaža neodostatak onoga što je zaboravio.“
Tu je tačka. Nastavak mora „ići uživo“.
Našao sam ovaj link:
http://moji-tragovi.blogspot.com/2011/11/ne-znam-koliko-dusa-imam-fernando-pesoa.html