„Zensko srce je dubok okean tajni“

Secate se one babe iz „Titanika“, kako, pred kraj filma, izgovara: „Zensko srce je dubok okean tajni“ (ili tako nekako)? Kao, do tada niko nije znao za njenu aferu sa Leom Di Kaprijem, a koja je toliko uticala na citav, njen, potonji zivot (i htenja i shvatanja i…). I kao, to jeste tako zenski.

Dobro, svi smo citali Ducica (ili barem mnogi od nas), a neki su, uz to, „nagurali“ dovoljno godinica i zivotnog iskustva. I svi imamo tajne. Ali zar je moguce da neke od njih (ljubavnih) ne ispricamo nikada? I nikome? Reci cete: „I baba je, na kraju, ispricala svoju tajnu“.

Da se razumemo – i zene i muskarci imaju tajne („kosture u ormaru“). Odavno to (vise) nije „privilegija“ jednog pola.

Muska psiha je drugacija, ponesto jednostavnija (neke zene (mnoge?) bi rekle kako smo, ustvari, gluplji od njih) ili recimo, najblaze, drugacije usmerena. Jedna moja drugarica kaze kako je: „Lako sa muskom psihom koja je usmerena (od nje sam maznuo izraz) na lov, ribolov, sport i turizam.“ Ili se barem tu zavrsavaju zajednicka interesovanja, odnosno tu je pocetak i kraj preseka, tacka dodira izmedju dva pola.  Kao, zene su pragmaticne (pragmaticnije) i ne gube snagu na „stvari“ koje su van domasaja njihovih interesa, resivih, zivotnih problema (stanja). Pazite, ovo sve je misljenje jedne ZENE, a ne moje (dobro sada, ne u potpunosti moje, iako sam ponesto od svega i sam prihvatio – u stvari sve sam prihvatio, ali uz izvesnu rezervu, koja se, najjednostavnije receno, svodi na izuzetke koji potvrdjuju pravilo i naravno, na izbegavanje uopstavanja i predrasuda). Na posletku, mozda i nisam bas sve prihvatio, ustvari mozda jesam mozda nisam, ne znam…uf…