Intenzitet oseća(n)ja

Kada vam se poslednji put desilo da budete ushićeni? Zbog nečega što se tiče samo vas, ili ponajviše vas. Isto pitanje, samo okrenuto na „negativnu stranu“: Kada ste osetili nešto loše, ali snažnog intenziteta? Takođe u vezi sa nečim što je samo vaše i nije u korelaciji sa nekim oboljenjem ili tako nekim spletom okolnosti koje mogu da se podvedu pod, ono, viša sila i tome slično.

Naravno da postoje zamke, pa tako neki  pate zbog raskida i/ili inih ljubavnih i sličnih jada, kao da time nastoje da se još malo zadrže u svetu mladosti, proleća i početka/početaka (Iza ovih redova ne stoji zavist u odnosu na sve one kojima se nešto „dešava“. Ne pobogu. Odnosi se na infantilne. I ne odnosi se na nekoga koga znam, bilo u životu bilo online – mojne sad da me prozivaju dragi likovi čija se priča kalendarski poklapa sa izlaskom ovog posta, jer nema veze jedno s drugim).  Tu su još i brige, nedostatak kinte i ostala hronična stanja koja nikako ne spadaju u temu ovog posta. Razumete šta hoću da kažem. Znam da razumete.

U jednom trenutku mi se učinilo da čitav svoj život nastojim da smanjim intenzitet. Da li to znači da sam pokušavao da smanjim sopstvenu patnju? Ili je i sama „patnja“ reč preteranog intenziteta? Barem za ovo o čemu pokušavam da pričam.

Sex po sebi proizvodi tu neku jačinu osećanja ili osećaja. Ponekad je dobro (kada su osećanja u pitanju), a nekada baš i ne (kada je u pitanju, tek, kratkotrajno buđenje osećaja). Sve zavisi šta preovlađuje, ali intenzitet je tu. Ponekad, čak, dominira strah, ali ne bih sada o tome (Ionako bi iskrenije i bliže istini bilo da sam kompletnu misao stavio u prošlo vreme, ali nema veze, sad kad sam već stavio kako sam stavio).

Namerno „ne uzimam u usta“ stanja kao što su sve u vezi sa potomcima, samoćom, depresijom, opojnim supstancama…

Osim seksa, tu je uživanje u hrani. Na žalost, od poodavno nisam probao neko jelo koje bi izazvalo nešto što je iole približno stanju ushićenja, a uz to moram i da pazim šta konzumiram i onda nije to to.

Putovanja. Da, naravno, naročito oni momenti tik pred polazak i neposredno po polasku, ali… sve su ređi i destinacije postaju sve dalje. Iako se svet smanjio. Naime, kriza raste i evo već smo u „onim“ kategorijama o kojima smo se prećutno dogovorili da nećemo pričati večeras („Večeras“ mi deluje romantično, mada ove redove pišem (Čitaj: „Kucam“) usred bela dana, a pojma nemam kada ćete ih čitati (I da li ćete ih čitati, ali i to je druga tema)).

Nije vam promakla reč „Romantično“ u prethodnom pasusu i šta je uopšte sa tom muzikom?