Jaz

Generacijski jaz ne znam ko je izmislio, ali provaliju od njega prave mladi.

Lepo je kada podmladak želi da vas vidi kao pristale sredovečne dame i gospodu. Ovo ili ono što radite nije, po njima, uvek primereno vašem dobu i to ponekad zaboli. Zar nisu to govorili i naši roditelji? Situaciju spašava činjenica da smo i sami, kao roditelji istih tih mladunaca,  zarobljenici „zlatne sredine“ i ko nam je sada kriv?

Moj klinac je jedno vreme žalio što nisam nekakav budža, direktor ili tako nešto. Oni voze skupa kola, imaju najnovije mobilne, pa iste takve kupuju svojoj deci i sve tako.

Materijalna dobra i zgrtanje istih, taj put, to nema kraja. Uvek neko ima više, bolje, novije, skuplje. Iznad direktora postoji nekakav direktor, gazda, političar ili tajkun. Iznad ovih su opet neki još moćniji likovi, aždaje svetskog liberalnog tržišta, vladari, vladari iz senke i svi ti neki kreteni. Na kraju krajeva, čovek na vrhu te piramide, onaj kome se čini da je iznad njega samo Bog, zapravo je najniže pao od svih.

S druge strane, nije moguće odustati i slična „argumentacija“ ne sme da posluži kao izgovor. Rock ‘n’ Roll je umro, let’s roll.