Malo o manipulaciji i akciji

Zene su, prema nalazima gospodina doktora Jove Tosevskog – bioloski, kao nosilac vrste, predodredjene za manipulaciju muskarcima. Tako one, mobilisuci muske snage, obezbedjuju zastitu i sigurnost za sebe i potomstvo. I vrse selekciju. Nije tesko zamisliti nase daleke pretke kako u pecini odradjuju prethodni scenario. Ista stvar je i sa ne tako dalekim precima. U tzv. doba potcinjenosti zene.

Osim bioloske datosti, tesko je zamisliti drugaciji obrazac ponasanja, odnosno zenski izbor je, odista, bio skucen. U najnovije vreme, iako zene (i drustvo uopste) jos nisu dostigle pun stepen emancipacije, prostor za zloupotrebu prirodnog (i kako smo videli – nekada opravdanog) mehanizma se prosirio.

Greh bi bio ne napomenuti, da se istim mehanizmom podjednako sluze i zene i muskarci (pogledajte samo reklame). U socioloskoj ravni.

U nivou svakodnevnog, obicnog zivota zenska manipulacija cesto dovodi do neocekivanih problema u vezama. Nelogicni ili protivrecni zahtevi, koji su u stara vremena trebali da stave na probu muskost partnera i da ga pokrenu na akciju, u savremeno doba prouzrokuju stres. Obe strane u tome ucestvuju, cini mi se, podjenako. I obe strane su podjednako odgovorne.

Muski se lakse medjusobno organizuju. Oko zajednicke akcije. Dokazi leze na sirokom polju od rekreacije na malom fudbalu gde se dvanaestorica za cas dogovore, pa sve do recimo vojne organizacije koja je u stanju da pokrene celukupan potencijal jednog drustva. Valjda koreni toga leze u neophodnosti da se obezbedi efikasnost u lovu ili odbrani zajednice u stara, pecinska vremena…

Zene su, sa svoje strane, heroji svakodnevice. Pogledajte samo, zaposlenu zenu sa porodicom i njen dan od jutra do odlaska u krevet.

Pored svih tih saznanja, pozamasnog iskustva (i pojedinacnog i kao vrste) i uvida i svega drugog, nismo sposobni da se otrgnemo od pomenutog, bioloskog obrasca. I on (taj obrazac – manipulacija) je samo deo skupa modela ponasanja za resavanje problema koje su imali nasi daleki preci (rekao bih i preci same vrste). Natalozeni primordijalni genetski talog. Retki koji uspeju da odole umesto medalje dobijaju anonimnost. A svi ostali – osudu.

Iako svesni pogubnog dejstva na partnerske odnose, nismo sposobni da se otrgnemo od svog, bioloskog obrasca ponasanja. A promenili smo (i menjamo) socioloske obrasce. To je jedan od uzroka krize partnerskih odnosa.

Kada je kriza partnerskih odnosa nezadovoljni su svi. I parovi i pojedinci. I muskarci i zene. I oni u paru i oni koji su solo.
Ipak, pravog odgovora (odbrane) nemamo. Ili ga jos nismo pronasli. Pokusaji postoje, ali oni koji su otisli najdalje – nisu odmakli od nivoa tzv. drustvenog experimenta.

Drustvo (Ljudsko drustvo, Zajednica… kako god) trpi posledice. Svakako. Bojim se da su posledice dalekosezne. Vrsta koja nije uspela da se prilagodi nestajala je sa lica Zemlje. Drustva koja nisu bila u stanju da razrese sopstvene protivurecnosti takodje.

Skoro sam se paralizovao od straha kada sam negde procitao da se na Islandu drasticno smanjio broj novorodjene dece muskog pola, kao i da se takodje drasticno, povecao broj neplodnih muskaraca. Island vazi za drzavu koja prednjaci u pokusajima da u svoj pravni poredak ugradi najnovija shvatanja o pravima zena. Neki autori smatraju da se tamo otislo predaleko, pa nazivaju Island feministickom drzavom. Smejao sam se tom strahu, kako sam onda verovao – ucaurenih, slabih muskaraca, koji nisu u stanju da se izbore sa ravnopravnom partnerkom, nego utociste traze u tradicionalnim carima patriarhata.

Zapravo, glavna stvar je da se pronadje najprirodniji moguci nacin da se odgovori na tzv. zensko oslobodjenje. Nov nacin, koji bi izbegao zamke vracanja na staro.