Na moru

Osamdesetineka godina (da se razumemo: hiljadudevetstoosamdesetineka). Vaš blog-poznanik, sredovečni čika-Gost je tada bio tinejdžer. Avgust…

Hvar, Stari Grad (ili Starigrad?), kamp „Jurijevac“, stari, zeleni, žilavi izviđački (skautski) šator za četvoro (petoro, šetoro, sedmoro…), sa dozlaboga teškim šipkama… malo razlabavljen.

– „Ja ću da spavam go…“
– „Jao, vidi ludaka…“

Par dana pre:
Stigli smo u Split u podne. Dočekali su nas Marko i Pavić. Prespavali smo (ako se to može reći za izlazak u „Šekspir“ do ranih jutarnjih sati) kod Markovih, doručkovali, a onda nas je Markov ćale odvezao na pristanište. Trajekt… „Bela lađa“, „Vanga“ i treći, zaboravio sam kako se zove (zvao)… Ukrcavamo se na „Vangu“…

Par dana, plus jedno jutro, posle:

– „Ovaj ludak se noćas skidao go.“
– „Ha, ha, ha…“
– „Ko? On…?“
– „Samo se vi zezajte, ja više ne ulazim TAMO sa njim…“

Sedamnaest dana kasnije:

– „Pogle’ mi majice…“
– „Što?“
– „Kao karton su.“
– „Ma… to je od soli…“