Na moru

Osamdesetineka godina (da se razumemo: hiljadudevetstoosamdesetineka). Vaš blog-poznanik, sredovečni čika-Gost je tada bio tinejdžer. Avgust…

Hvar, Stari Grad (ili Starigrad?), kamp „Jurijevac“, stari, zeleni, žilavi izviđački (skautski) šator za četvoro (petoro, šetoro, sedmoro…), sa dozlaboga teškim šipkama… malo razlabavljen.

– „Ja ću da spavam go…“
– „Jao, vidi ludaka…“

Par dana pre:
Stigli smo u Split u podne. Dočekali su nas Marko i Pavić. Prespavali smo (ako se to može reći za izlazak u „Šekspir“ do ranih jutarnjih sati) kod Markovih, doručkovali, a onda nas je Markov ćale odvezao na pristanište. Trajekt… „Bela lađa“, „Vanga“ i treći, zaboravio sam kako se zove (zvao)… Ukrcavamo se na „Vangu“…

Par dana, plus jedno jutro, posle:

– „Ovaj ludak se noćas skidao go.“
– „Ha, ha, ha…“
– „Ko? On…?“
– „Samo se vi zezajte, ja više ne ulazim TAMO sa njim…“

Sedamnaest dana kasnije:

– „Pogle’ mi majice…“
– „Što?“
– „Kao karton su.“
– „Ma… to je od soli…“

15 thoughts on “Na moru

  1. Kako smo mi živeli u srećna i opuštena vremena! Danas da se neko skine u šatoru bio bi, ako smo fini – gej. Roditelji su nas puštali da odrastamo, bez ugrađenog GPS sistema pod kožom, i glavno je bilo smuvati „ribu“ ili naći „frajera“. Ova današnja mladež prvo proveravaju statuse (što na netu, što ekonomske), slike, pa se okrenu video igricama….Pitam se kad je nekom od njih majica postala kruta od soli?

    • Svako vreme ima svoju atmosferu, mladost, dane i mislim da toga nikada ne manjka (Zato što sobom nosi te, emotivne, lične pakete).

      Ono što vama mlađima u ovom trenutku „nedostaje“ su, zapravo, naše godine sa svojim „žal za mlados’…“ patosom.

  2. pre samostalnih letovanja kampovali smo sa roditeljima, tri puta na Hvaru, autokamp ‘Vira’, 4 km od samog grada Hvara, do kog i od kog smo ponekad, sa tek upoznatim društvom, sestra i ja išle peške… imale smo 14-15 godinica. btw, retko ko je u kampu zatvarao onaj cibzar koji je glumio vrata na (pred)šatorima, a mi bukvalno ništa nismo zaključavali, čak ni noću. nepojmljivo…

  3. davni dani, sada ne mogu ni da zamislim hiljadu situacija u kojima sam bila, jer ale i azdaje vrebaju svuda.Lepo vreme za odrastanje i lepe uspomene.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s