„Ja kada sednem za sto i vidim tu praznu hartiju…

…potpuno se ukočim.“

– „Kako to mislite?“
– „Tako, lepo. Ukočim se, razumete? Kao kada izađem napolje… iz kuće, razumete? Nisam više opuštena. Ne mogu da radim šta hoću, da govorim baš sve što mi je na pameti… ne mogu da izgledam apa – drapa. Nema psovanja u društvu.“
– „Vi ne psujete?“
– „Ama ne… Psujem. Kao i svi… Mislila sam na, ono, izražavanje.“
– „Aha…?“
– „Znate, kada treba da pišem, sve sjajne misli, dijalozi… nekako postanu uštogljeni. Sve ono prirodno, umesto da istekne iz mene, ostane na papiru našminkano. Shvatate šta želim da kažem? Prekriveno tonom pudera, to više nije moje lice…“
– „Shvatam… ne osećate se opušteno kada izađete iz svoga doma. U čemu je problem kada je reč o pisanju?“
– „Kako u čemu? Ista je stvar. Prazan list hartije predstavlja sve moje čitaoce. Dobro, potencijalne čitaoce.“
– „I…?“
– „Pa, isto je kao kada napolju srećem nepoznate ljude, slučajne prolaznike. E da… Kao intervju za posao, kada pokušavate da se predstavite u najboljem svetlu, upinjete se da slika o vama bude što je moguće na višem nivou, a ono sve ispadne kako ne treba.“
– „Zamislite da su to sve vama poznati, dragi ljudi.“
– „Tek to ne dolazi u obzir!!! Osećala bih se kao da sam se raspolutila, ili otvorila svoju utrobu… svima… na izvol’te… uh, tek to nije moguće.“
– „Kako onda zamišljate celu stvar? Zašto ne počnete od toga?“
– „Od čega?“
– „Od te svoje frustracije. Pišite o tome kako vam je teško da se opustite u društvu…“
– „Da to preporučuju i neki psihijatri… mislim, čitala sam o tome… kao, kada problem stavimo na papir, on postaje problem papir – kategorije. To je voleo da kaže i moj bivši, znate…?“
– „U čemu je, onda, problem?“
– „Ja bih volela da pišem o nekim drugim stvarima. O osećanjima, ljubavi, mržnji, o muzici, kako ja vidim svet, kako ga drugi vide, šta ljude motiviše da se ponašaju na ovaj, ili onaj način, znate, takve stvari… Ne mogu da pišem o tome kako me oblije znoj u velikoj gužvi, ili kako mi se ovlaže dlanovi, ili telo treperi i pocrvenim kada me neko posmatra, kako zamuckujem pred šefom i kako se, kada se bilo šta desi, mislim, loše… ja osećam krivicu…“
– „Zašto? Ne morate, za boga miloga, odmah da jurite kod izdavača… Pišite pod pseudonimom. Možda dnevnik, ili recimo blog.“

20 thoughts on “„Ja kada sednem za sto i vidim tu praznu hartiju…

  1. dok i jedan trzaj zice cujes, bar svoje, dobro je. Ovo mi lici na ono “ sto se nekad lepse jelo“, ne mogu ni da se pitam sta je i gde bilo bolje. Mozda se i mi menjamo, mislim da je to razlog i to jedan od bitnijih.

  2. ovo te i ne kapiram potpuno. Ako radimo nesto iz najboljih namera i onako kako umemo, super je ako i neko drugi vidi nesto u tome ali je najbitnije da mi ne izgubimo taj jedan trzaj, odnosno volju da radimo to tako kako radimo najbolje sto umemo, iz potrebe i dobrog ubedjenja. Dotle ima smisla i dotle je bitan taj jedan trzaj za sve u zivotu, po mom ubedjenju. Ako treba da budemo uvek ustimovani sa gluvom sobom ili disharmonijom koja vlada i cekamo harmoniju, mozemo da cekamo poprilicno, a onda i taj jedan trzaj gubi na vaznosti.

    • Ha, izgleda da prvo ja nisam baš najbolje tebe shvatio. Posle ovog pojašnjenja mi se malo razbistrilo.

      Kada sam rekao da će se postaviti pitanje smisla, mislio sam na pisanje na blogu. Naime, cyber-space je za mene neka vrsta dopune, ili popune praznina iz real-life-a. Kada se smanji razlika između ta dva sveta, smanji do neprepoznatljivosti (dakle, kada pisao ne pisao – „rupe“ ostaju), onda se postavlja pitanje čemu sve.

      • ok, predpostavila sam da si mislio na blog, ali naidju talasi i to je to. Ne volim konacne konstatacije, pecatiranja i sudbinske zakljucke. Svi tapkamo u nekoj tmini, iskreno se nadam da nisi u pravu ili na taj nacin pokusavam da se otrgneom od toga da „(dakle, kada pisao ne pisao – “rupe” ostaju)“. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s