Opet

Izašao je iz trafike zamišljen. Ovaj put je uplatio sasvim nove brojeve. Nasmejao se samom sebi što su to bili brojevi koje je pročitao u „Velikom godišnjem horoskopu“. Koliko ljudi je došlo na istu ideju?

Prešao je ulicu i krenuo na sever. Duvao je snažan vetar. Podigao je kragnu kaputa. Onda je rešio da skrene u jednu usku ulicu i nastavio laganim hodom. Ulica je vodila na zapad, a drvored lipa sa širokim krošnjama štitio ga je od vetra.

Bilo bi mu dovoljno oko stotinu hiljada evra. Preračunavao je koliko je dinara potrebno da dobije. Sinoć je sanjao broj. Stotinutridesetsedam. Jedan, tri i sedam. Moglo bi biti trinaesthiljadasedamsto, ili čak, miliontristasedamdesethiljada. Ne, stotridesetsedamhiljada je prava mera. Sedamdeset bi rešilo stambeno pitanje. Njegova dugovanja bankama iznosila su oko hiljadu evra koje je podigao prilikom kupovine veš mašine, šporeta i frižidera, plus oko pola miliona dinara za dva keš kredita i dozvoljeni minus. To bi bilo to. Preostalo bi mu deset za opremanje stana, dvadeset bi oročio, a za ostatak bi kupio nov automobil. Kusur ne bi prijavio ženi. Izračunao je da bi to bio crni fond od nekih sedam hiljada evra i nekoliko stotina hiljada dinara.

Izbio je na mali trg u starom delu grada. Odatle su se granale tri ulice. Nastavljajući pravo išao bi ka bulevaru i dalje prema reci. Ulica levo vodila bi ga u krug i ubrzo bi se našao tamo odakle je krenuo. Odabrao je da skrene u ulicu desno, proračunavajući koliko će mu trebati vremena do autobuske stanice. Pogledao je na sat. Vetar se pojačao dok je prelazio preko čistine. Skoro je potrčao.

Ulica u koju je ušao bila je popločana kaldrmom. Na niskim kućama, pored svakog ulaza visio je po jedan fenjer. Fenjeri su, razume se, bili na struju, ali su svojim dizajnom oponašali izgled starog, gradskog, javnog osvetljenja.