Pogled

Kada vam fali nešto, ili ako ste nedajbože invalid ili osoba sa posebnim potrebama, u prilici ste da u svoj svojoj punoći vidite ljudske slabosti i licemerje koje se krije iza sličnih eufemizama i pokušaja da se na ovaj ili onaj način daju imena i nazivi za najrazličitija stanja i vidove ljudske nesreće.

Na svojoj koži sam osetio ovo o čemu vam pričam. Doslovno, može se reći. Bezbroj puta sam pominjao moj mladalački problem sa aknama i potonji sa ožiljcima od istih. Znaju to ljudi koji tu i tamo čitaju moje postove. Naročito oni koji me znaju još sa „Mojblog.rs“ blagopočivšeg domena.

Bilo što je bilo. Formirao sam se u ovakvog čoveka. Takvog kakav sam. Verovatno sam postao bolji nego što bih inače ispao. Izborio sam se. Uspeo sam i sa ženama. Jednu sam čak zeznuo da se uda za mene. Radim, imam porodicu, prijatelje i živim kao i svi. Manje – više.

Ipak, to je sve trajalo. Na neki način, posebnost (verujem, toliko puta sam i to isticao – bilo na koju da je stranu istaknuta) daje vam taj pogled na svet. Malo iskošen. Osvetljava okolinu, ponekad snažnijim svetlom. Tako možete da vidite neka nesvakidašnja senčenja.

Boli ljude uvo. Ogromna većina bi najradije da se drži podalje. Neprijatno je. Na kraju krajeva svako ima svoje probleme. Najbolje je kada u medijima objave neku tužnu priču o siromašnima ili bolesnima. Onda svi ostali, najčešće tek nešto malo manje lošijeg imovnog stanja, ili za dlaku manje bolesni, mogu da kažu da postoji i gora sudbina od njihove. Ipak, postoji uverenje da će, kao po pravilu, upravo oni biti ti koji će najpre pružiti ruku. Mogu da vam pričam o tome šta ta pružena ruka zapravo pruža. I koliko pruža, a koliko zapravo traži, uzima naime. Vapi.

Kako god, najgore od svega je što gomila morona ima priliku da se drži kao da je bolja od vas.

Ima u svemu tome, razume se, dobrih strana.

Pre svega, upoznate se sa sobom.

Kao dlanom o dlan, mnogi problemi, naizgled veliki, naročito zato što muče toliki broj ljudi – postanu mali. Istina, ne baš uvek. I ne baš da postanu mali, ali recimo da ste u stanju da im odredite pravu meru.

Neke boje uistinu postanu lepše. Lično, imam problem da na pravi ili odgovarajući način kažem nekim ljudima da vidim to. Zapetljam se. Voleo bih da umem lepše. Na koncu, oprostim sebi. I to je još jedna od prednosti.

Nosim nekoliko gardova u torbi.