Pogled

Kada vam fali nešto, ili ako ste nedajbože invalid ili osoba sa posebnim potrebama, u prilici ste da u svoj svojoj punoći vidite ljudske slabosti i licemerje koje se krije iza sličnih eufemizama i pokušaja da se na ovaj ili onaj način daju imena i nazivi za najrazličitija stanja i vidove ljudske nesreće.

Na svojoj koži sam osetio ovo o čemu vam pričam. Doslovno, može se reći. Bezbroj puta sam pominjao moj mladalački problem sa aknama i potonji sa ožiljcima od istih. Znaju to ljudi koji tu i tamo čitaju moje postove. Naročito oni koji me znaju još sa „Mojblog.rs“ blagopočivšeg domena.

Bilo što je bilo. Formirao sam se u ovakvog čoveka. Takvog kakav sam. Verovatno sam postao bolji nego što bih inače ispao. Izborio sam se. Uspeo sam i sa ženama. Jednu sam čak zeznuo da se uda za mene. Radim, imam porodicu, prijatelje i živim kao i svi. Manje – više.

Ipak, to je sve trajalo. Na neki način, posebnost (verujem, toliko puta sam i to isticao – bilo na koju da je stranu istaknuta) daje vam taj pogled na svet. Malo iskošen. Osvetljava okolinu, ponekad snažnijim svetlom. Tako možete da vidite neka nesvakidašnja senčenja.

Boli ljude uvo. Ogromna većina bi najradije da se drži podalje. Neprijatno je. Na kraju krajeva svako ima svoje probleme. Najbolje je kada u medijima objave neku tužnu priču o siromašnima ili bolesnima. Onda svi ostali, najčešće tek nešto malo manje lošijeg imovnog stanja, ili za dlaku manje bolesni, mogu da kažu da postoji i gora sudbina od njihove. Ipak, postoji uverenje da će, kao po pravilu, upravo oni biti ti koji će najpre pružiti ruku. Mogu da vam pričam o tome šta ta pružena ruka zapravo pruža. I koliko pruža, a koliko zapravo traži, uzima naime. Vapi.

Kako god, najgore od svega je što gomila morona ima priliku da se drži kao da je bolja od vas.

Ima u svemu tome, razume se, dobrih strana.

Pre svega, upoznate se sa sobom.

Kao dlanom o dlan, mnogi problemi, naizgled veliki, naročito zato što muče toliki broj ljudi – postanu mali. Istina, ne baš uvek. I ne baš da postanu mali, ali recimo da ste u stanju da im odredite pravu meru.

Neke boje uistinu postanu lepše. Lično, imam problem da na pravi ili odgovarajući način kažem nekim ljudima da vidim to. Zapetljam se. Voleo bih da umem lepše. Na koncu, oprostim sebi. I to je još jedna od prednosti.

Nosim nekoliko gardova u torbi.

23 thoughts on “Pogled

  1. Ne bi’ da komentaišem etiketiranje, nadimke, i ljude koji to rade. Slažem se s’ tobom da su onima “kojima nešto fali” u prilici da ranije i jasnije uvide ljudsko licemerje. U danima puberteta, pa i mladosti, razumem da je teško pomiriti se s’ tim… Ali kasnije, kad čovek sazri, i prihvati (ako prihvati) sebe takav kakav jeste, stvar se može okrenuti… Uvek je simpatičniji onaj koji ima samo jedan zub, i to pokvaren, a koji se smeje sve u šesnaes’ – nego onaj koji stavlja šaku na usta a fali mu trojka.
    Pozdrav! 🙂

  2. „Nosim nekoliko gardova u torbi“ – odlično si poentirao, Grofe. I prepoznala, posebnost koja te izdvaja, stvarna ili umišljena, svejedno. I to na lošu stranu od većine, bar tako je bilo kod mene, pa ih gledaš kao im je dobro zajedno, svi na drugoj strani, a ti sam. I na žalost, nije završilo s pubertetom, nikad prevladani kompleksi. A Wojciechov jedan zub i širok osmijeh i meni je dobro zazvučao, iako… hm… bilo bi lijepo kad bi se okolina sastojala od onih koji tako misle.

    • Hteo sam, časna reč, post da naslovim kao „Pogled iskosa, sa leve strane (ili desne svejedno), pa sam odustao.

      Ne znam koliko je moje „sagledavanje“ produbljeno, (i da li je uopšte), ali je malo, to, kao što sam napisao.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s