Naizgled zabavan post (ili tuđe misli kradem, svoje ne imadem)

Sećam se kako nam je učitelj u školi govorio da kada pišemo dnevnik ili prepričavamo šta nam se određenog dana dogodilo, ne treba da navodimo kako smo ustali, umivali se, prali zube i slično.

Kasnije, kada sam kao mlad momak otkrio Bukovskog, njegov stil „Šorao, kenjao, oprao zube i ispovraćao se od slatkog ukusa paste“ me je naterao da se zamislim. Ko je u pravu? Učitelj ili matori Buki? Još malo kasnije, skontao sam da je moguće koristiti i takav postupak, kako bi se opisala ispraznost svakodnevice, dosada, besmisao življenja, depresija, život na „ovim našim prostorima“ poslednjih decenija i šta još sve ne.

Onda sam otkrio grafite. Kratke, male bisere mudrosti. Sažetke pameti, ultra intiligentne mladeži (najčešće, jer teško mi je da zamislim sebe ili nekog drugog matorca kako se šunja, držeći u ruci sprej; mada sam par puta uspeo, kada je komšija sa petog u pitanju).

BOLJE SVAĐA, NEGO ROĐENDAN

Ispada, dakle, da je sočna svađa privlačnija od nekih, eto, recimo, drugih stvari. Utisak je, donekle, pogrešan, jer ljudi vole prave stvari. Ovo „prave“ odnosi se na stvarne događaje. To je zanimljivije od palamuđenja na neku temu. Osim, možda, kada je reč o temama kao što su sex ili preljuba…

To je statistika. „Kao bikini…“ ili što bi se reklo, prekratko, brate, kao onaj HAIKU SPONZORUSE:

„Nemam škole, imam sise
Udat ću se, jebe mi se“

Ko o čemu baba o uštipcima.

Ipak, po novinama i društvenim mrežama, poslednjih dana se provlači onaj genijalan natpis iz Balkanske ulice u Beogradu (šta ćeš – bolje lokacije nema):

DEMOKRATIJU NEMAMO. UZMITE NEŠTO SA ROŠTILJA.