Izuzetno kratak post, pitkog sadržaja

Dalekih osamdesetih, čitanje je bilo popularno. Naročito među omladinom. Bio sam tinejdžer i pohađao sam Karlovačku gimnaziju. Lektira je predstavljala sitan doživljaj. U mom razredu, sve budući kulturolozi (šta god danas to nekom značilo), pročitali bismo celu lektiru i barem još dva puta više. I to ranije, mislim pre nego što nastupi školska godina. Unapred, da tako kažem. Neko bi po savremenoj terminologiji rekao da je tih dana čitanje bilo IN.

U mojoj bližoj okolini, društvu, u izlascima, pa čak i u razredu, bio sam negde oko proseka. Zavisilo bi od konkretne situacije, ali dešavalo se da budem i ispod proseka. Po svemu.

Dvadeset (i kusur plus pozamašan bakšiš) godina kasnije, u najvećem broju slučajeva, pokazuje se da je moja malenkost iznad tog, kao, proseka. Jasno je, naravno, da je mnogo izvrsnih ljudi otišlo odavde. Neki su stradali, bilo fizički, bilo psihički, neki žive u ilegali, a neki u Beogradu.

Dakle, nisam ja porastao, nego se prosek srozao. Ta srednja linija, zamišljena prava, koju je neko, takođe zamišljen (pa se katkad čini da ga nismo materijalizovali od misli, nego da su mu iste nekud odlutale) povukao između krajnosti, ne stoji na mestu na kom je nekada bila.

Međutim, tu smo (skoro svi) mi. Tamo gde smo oduvek bili…

23 thoughts on “Izuzetno kratak post, pitkog sadržaja

    • Delimično si u pravu. Naravno da je važno šta se čita, ali i kvantitet rađa kvalitet.

      Naime, ako se poredi (naizgled neuporedivo), recimo sadašnjica i „ona vremena“ (u kojima kao što napisah, lektira barem nije ostala nepročitana i predstavljala je kakav – takav etablirani temelj kvaliteta pročitanog), onda nailazimo na sasvim drugačiji pejzaž: Naspram pustinje, sa tu i tamo razbacinim oazama, nailazimo na prašumu u kojoj buja vegetacija, pa se može naleteti i na po koju otrovnu biljku ili sasvim neuglednu, ali je činjenica da je teško naći mesto koje emituje više kiseonika.

  1. ja dok sam isao u osnovnu a i kasnije u srednju, imam taj utisak da skoro niko nista nije citao, osim retkih izuzetaka, pa cak i mene majka „puskom terala“, do negde druge polovine osnovne, ostalo je istorija, ali mislim da se u srednjoj situacija na globalnom planu nije promenila, a tek ove nove generacije… to sve spada u prosek

  2. Zašto je tako kratko? ja bih i dalje čitala o tome, grofe. Danas sam te spominjala svojoj prijateljici, ne-blogerici, kad sam prepričavala svoja poznanstva s bloga: ti si najnačitaniji.

  3. mnogi nacitani nekad ne osete ni trunku procitanog i onda i vazda. ima citanja da bi se bilo u trendu.. steta za knjige. ima ljudi enciklopedija koji redjaju naslove da bi pominjali. generalno steta za sve. nove generacije su mahom i funkcionalne analfabete. ne znam ne mogu samo da krivim njih. svi su produkt necega. da je vise prosecnih koji vode racuna o svojim vijugama bilo bi mnogo bolje

  4. Sticaj okolnosti – priča me je posebno takla. Ne samo da smo čitali već smo po onim slatkim kafanicama raspravljali o pročitanom, iznosili svoja tada mnogo bitna mišljenja, pratili dešavanja u domaćoj i stranoj sceni… Iskreno, neke sam lektire preskočila jer nisam imala vremena od nekih drugih, tada meni mnogo važnijih knjiga da pročitam, ali taj period je obeležio moj životni put, odnos prema književnosti, pisanoj reči…

    Tvoja generacija je bila jaka i dozvoljavam da o sebi misliš kao o proseku (mada ne mislim tako…), ali ono što ti nazivaš prosekom je za većinu, pa čak i u to vreme bila visoko postavljena linija… Hvala za podsećanje…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s