Kratak post, lak za čitanje

Je’n:
Gledam kako mi „rastu“ zalisci na čelu. Lepo se vidi. Naročito kada svetlo pada negde od gore ili sa leđa. Kosa mi se ne proređuje, ali se povlači. Kao kada voda spira deo obale. Sporo, naizgled jedva primetno, ali za neko vreme primetite kako „fali“ deo. Sede imam već poodavno.

Dva:
Rošavo lice. Vremenom sam se saživeo sa njim i kao da je doprinosilo mojoj muževnosti. Valjda je tome pomogao i taj stav, pa donekle i iskustvo… Međutim, u poslednje vreme kao da podcrtava moje godine. Ono što ostalim muškarcima daje „patinu“, nadograđeno na moju već postojeću podlogu – doprinelo je sasvim drugačijem efektu.

Tri:
„Trćkasto“ dupe. Mislim pob(l)ogu! Još i to. Sa tim što nisam visok (moja pokojna baba Danica bi govorila: „Nisi ti nizak, pile moje. Ti si od srednjeg sveta“) sam se ’ladno izborio, ali pozadina k’o crnkinja? Ženske obožavaju muška dupeta, pa još mala i uska. Dobro, imam uske bokove, ali mi je bulja na tregere. Znam kako treba nositi pantalone i to, ali se vidi, jebi ga.

Četir’:
„Višak kilograma“… keve ti!? Debljina!!! Ko voli višak kilograma, neka nosi neki džak sa sobom. Naokolo, tamo – ’vamo, po ceo dan. Dijeta, disciplina, tjelovežba… ko voli da jede zna o čemu pričam… teško je „pridržavati se“ ceo život.