Unesite naslov ovde… ili iznesite, svejedno

„…sve ljude u nase zivote, doveli smo sami.
Sta raditi sa njima, samo je nasa stvar…“

Gost kod grofice na veceri

Gledam kroz prozor svoje kancelarije. Pogled na straznji deo strare, stambene zgrade u centru Grada. Nebo je vedro  i zimsko – plavo. Suncan dan. Iz tople prostorije, gledajuci kroz staklo, ne moze se zakljuciti koliko je zaista hladno napolju.

Zivot bi mogao biti lep. Lako je misliti o tome kada sija Sunce.

PC reprodukuje evergrin. MP3. Spore stvari. Kraj 50 – tih i pocetak 60 – tih… Amerika.

Moj cjale dobio je krajem 1968. godine, posao u Cikagu. U struci. Elektrotehnika, uglavnom izrada tehnickih crteza i sl. Boze kako me je taj gen zaobisao! U ogromnom luku. Nemam ni zrno talenta za taj posao.

Matorci su se razveli malo posle njegovog odlaska i mog rodjenja. Tako mama nikada nije presla preko bare. Malo je, dakle, falilo da se rodim u Cikagu. Navijao bih za Bulse. Mozda bih uzeo i autogram od Dzordana… ili Kukoca. Vetar sa Micigen jezera je ekvivalent Kosave, samo, kazu, duva cele godine.

Moj stari je odrastao bez oca. Deda je poginuo u ratu. Ne pitaj na cijoj se strani borio.

Moj drugi deda je, takodje, odrastao bez oca. Njegov otac ga je napustio dok je ovaj jos bio beba i otisao za Ameriku. Za razliku od mene, nikada nije video svog matorog.

Skoro svi moji prijatelji su 90 – tih, nekud zapalili.

Amerika… drzava,  mega – brend.

Preko dvadeset godina je proslo od pocetka rata i nasilnog kraja moje mladosti. A taman sam kupio vodic, knjigu – „Evropa za nas“ – i planirao da kupim Inter-rail kartu i putujem, malo po Evropi. Za kartu i dzeparac za mesec dana, trebala mi je jedna penzija od pokojnog matorog (koju sam tada uzivao kao student). Ko bi, tada, mogao i da nasluti da ce Evropa biti tako udaljena? Knjiga jos stoji tamo negde i skuplja prasinu. Prepuna je korisnih podataka o smestaju, cenama, mogucim popustima za mlade, muzejima i ostalim znamenitostima, svirkama i svemu sto bi moglo zanimati (o)mladinca. Sada to ima negde na NET -u, a knjizica se, valjda, nigde vise ne stampa.

Ja sada imam svog (o)mladinca.

Moja generacija pocela je da oboljeva od bolesti sredovecnih ljudi.

A malo je falilo da ja budem ispred svih.