Unesite naslov ovde… ili iznesite, svejedno

„…sve ljude u nase zivote, doveli smo sami.
Sta raditi sa njima, samo je nasa stvar…“

Gost kod grofice na veceri

Gledam kroz prozor svoje kancelarije. Pogled na straznji deo strare, stambene zgrade u centru Grada. Nebo je vedro  i zimsko – plavo. Suncan dan. Iz tople prostorije, gledajuci kroz staklo, ne moze se zakljuciti koliko je zaista hladno napolju.

Zivot bi mogao biti lep. Lako je misliti o tome kada sija Sunce.

PC reprodukuje evergrin. MP3. Spore stvari. Kraj 50 – tih i pocetak 60 – tih… Amerika.

Moj cjale dobio je krajem 1968. godine, posao u Cikagu. U struci. Elektrotehnika, uglavnom izrada tehnickih crteza i sl. Boze kako me je taj gen zaobisao! U ogromnom luku. Nemam ni zrno talenta za taj posao.

Matorci su se razveli malo posle njegovog odlaska i mog rodjenja. Tako mama nikada nije presla preko bare. Malo je, dakle, falilo da se rodim u Cikagu. Navijao bih za Bulse. Mozda bih uzeo i autogram od Dzordana… ili Kukoca. Vetar sa Micigen jezera je ekvivalent Kosave, samo, kazu, duva cele godine.

Moj stari je odrastao bez oca. Deda je poginuo u ratu. Ne pitaj na cijoj se strani borio.

Moj drugi deda je, takodje, odrastao bez oca. Njegov otac ga je napustio dok je ovaj jos bio beba i otisao za Ameriku. Za razliku od mene, nikada nije video svog matorog.

Skoro svi moji prijatelji su 90 – tih, nekud zapalili.

Amerika… drzava,  mega – brend.

Preko dvadeset godina je proslo od pocetka rata i nasilnog kraja moje mladosti. A taman sam kupio vodic, knjigu – „Evropa za nas“ – i planirao da kupim Inter-rail kartu i putujem, malo po Evropi. Za kartu i dzeparac za mesec dana, trebala mi je jedna penzija od pokojnog matorog (koju sam tada uzivao kao student). Ko bi, tada, mogao i da nasluti da ce Evropa biti tako udaljena? Knjiga jos stoji tamo negde i skuplja prasinu. Prepuna je korisnih podataka o smestaju, cenama, mogucim popustima za mlade, muzejima i ostalim znamenitostima, svirkama i svemu sto bi moglo zanimati (o)mladinca. Sada to ima negde na NET -u, a knjizica se, valjda, nigde vise ne stampa.

Ja sada imam svog (o)mladinca.

Moja generacija pocela je da oboljeva od bolesti sredovecnih ljudi.

A malo je falilo da ja budem ispred svih.

15 thoughts on “Unesite naslov ovde… ili iznesite, svejedno

  1. Da nije trebalo ne bi smo bili tu gde jesmo. Ti u centru Grada, ja u centru Nedođije. Pa ti vidi. Bara ko Bara, ništa više nije nedostižno, samo mi tako posmatramo stanje stvari.

  2. Ima Lonely planet i na netu a ima i papir ( ver se naručuje preko neta), to je pandan tvojoj knjižici (čija je pojava u tekstu, kao da je čovek, tako tužna; nov/mlad, spreman da ispuni svrhu, a onda skrajnut i obesmišljen, neostvaren, na kraju vremenom pregažen). Naslov bi trebao biti u vezi sa knjižicom… Koliko bi se danas moglo daleko sa ćaletovom penzijom?

  3. Grofe, ovo je tvoj najsavršeniji post od svih koje sam do sada pročitala! I s toliko suzdržanih emocija koje te potresu a i ne vidiš gdje su, kao krijesnice – uh, malo sam ovo prepoetično izrazila, ali neću sad popravljati… Odlično, tužno, potpuno rezonira s nama svima kojima je rat prekinuo mladost i odjednom smo se našli među sredovječnima – a između su, kao u onom zamotuljku koji se objesi na štap i nosi preko ramena – ostale sve nade i želje

    • Mislim da je ta „rezonanca“ odgovorna. Barem pretežno (Lažna skromnost je opasna zamka, koju za hladnih zimskih noći, vešto postavlja taština, da u nju upadnu neoprezni, ali dobrohotni blogeri).

      Ipak, hvala. Komentari poput ovog tvog deluju lekovito.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s