Mislim da je ta „rezonanca“ odgovorna

Imam običaj da kažem kako lako nađem zajednički jezik sa generacijama rođenim od tamo negde pedeset i neke do, recimo, sedamdeset i prve. Valjda smo svi odrastali i formirali se u sličnom miljeu. Onda, kao da nastaje prekid i nastupaju neke sasvim drugačije generacije.

Ipak, sreo sam mnoge pripadnike i tih, mlađih, naraštaja (neke upravo zahvaljujući blogu) sa kojima se odlično razumem. Isto tako, sve češće mi se događaju teškoće u komunikaciji i sa pripadnicima ovih „do sedamdeset i prve“.

Verovatno je tome uzrok činjenica da sam stariji. Sa starenjem, ukoliko sam k tome uspeo da rastem, lagano su „pootpadale“ razne predrasude. Neke su, ipak, ostale. To su one koje neguju drugi i tu sam zaista nemoćan.

Jednako tako, ne mogu da tvrdim da sam se rešio baš svih tereta predubeđenja, ali se trudim. Jedno od tih je i ono o „sabraći po destrukciji“ kojima nije moguće doakati nikakvom kreativnošću. Ma koliko se trudio, nemoćan sam pred besmislenim porivima. Kako je moguće smislenim argumentima pobediti besmisao?

Šta me stvarno jedi?

Provincijalizam. Znači zatvorenost, predrasude i skučeni vidici.

Onda ona površnost, kada pročitavši naslov neko misli da je pročitao sve. Posledice mogu biti tragične (i bivale su), bilo da je u pitanju novinska vest ili knjiga.

Argumentum ad hominem (dakle, razlogom na čoveka, umesto razlogom na razlog). Posledice ove kod nas odomaćene prakse, takođe mogu biti tragične.

Kada neko ne zna za šalu.

Kada neko ne ume da prihvati kritiku.

Stil „Kako možeš da me ne voliš, kada sam tako dobra/dobar“. Ili još gora varijanta: „Baš me briga što me ne voliš – svi ostali me vole“. „Pusti ga, dobar je“ – pa i ja sam dobar (jebote dobar je i konj). Šta uopšte znači to „Dobar je?“

Kada mi neko šalje one e – mail mudrosti ili ih stavlja na FB ili negde, a dobro znam da redovno iste preskače, kada je o njoj/njemu reč. Svakodnevno, očigledno… Tačno bih se zaptao „Čemu?“ al nema potrebe, kad znam.

Što svi sve znaju. Ko ume da vozi podmornicu? Ja, ja, ja… jaja. Stvarno, furamo u podmornici, sve u krug, u krug i čudi me što do sada nismo raspizdili u neku podvodnu stenčugu.