Blagoslov, ili usud

Mozgao sam o tome kako je jedan od najvećih blagoslova mladosti, subjektivni osećaj da vreme sporo prolazi. Tako, jedan lep i inače kratak period života, traje makar prividno duže.

Uistinu, što je čovek stariji to mu vreme brže „ide“ (moja pokojna baba Danica je govorila kako joj se čini da joj je život od mladih dana do svojih osamdeset leta, proleteo „…kao da sam otvorila vrata, prošla i zatvorila ih za sobom…“).

S druge strane, mladi su najčešće nezadovoljni sobom i svojim životom. Bilo da je reč o izgledu, kada mnogi očajavaju i zbog banalnih stvari (pa bi neko bi da ima manji nos, neko veći, jedan bi da bude mršaviji, a drugi bi da se makar malo ugoji, neko bi da bude malo viši, a neko smatra da je previsok), bilo da je reč o nekim drugim „nesavršenostima.“

Kasnije, naravno, (na žalost, ne mnogo kasnije, čak bih rekao i ubrzo, ali kada je čovek mlad to ne izgleda tako) svi shvatimo da smo najbliži savršenstvu bili upravo onda kada smo smatrali da smo najdalje od njega.

Tako se mladost pokazuje i kao period borbe protiv nesavršenosti.

P.S:

Congratulations on writing 100 total posts on Gost kod grofice na veceri’s Blog.