CINEMANIJA

Oko „Arene“ su se muvali razni likovi sa akreditacijama. Dva momka. Jedan ima šiške i debele đozle. Drugi je dugu kosu vezao u rep. Obojica imaju bermude, kao, vojničke pantalone sa džepovima sa strane. Jedan nosi nekakve knjige, a drugi ima veliku torbu „komesarku“. Ovaj sa šiškama i dioptrijom stalno se smeška. Onaj sa repom je obuo sandale na čarape.

Jedna lepo namirisana devojka, vrzma se oko njih. Uz put im nešto dobacuje. Vadi mobilni. Kratko ćaska sa nekim. Potom ide levo desno i osvrće se. Izgleda kao da radi nešto bitno. Ili kao da čeka nekog izuzetno važnog gosta ili grupu. Na ramenu joj visi ogromna tašna.

Jedan čovek sedi u kafeteriji. Pored njega dečija kolica. Unutra beba. Prilazi mu onaj sa repom. „Vidi kako je sjajan“ – gleda u kolica i potom, ne skidajući smešak, koji je trebalo da pokaže osećanja prema bebi, miks nežnosti i simpatije, okreće se prema devojci koja je tek pristigla. Ona zadihano nešto objašnjava onoj sa velikom tašnom. Njega ne primećuje.