Dobar, loš, zao… ili pesnički dani teku

Za stolom su sedeli mlada studentkinja i dva dobra pesnika. Zapravo jedan dobar i nepoznat pesnik i jedan bivši pesnik. Taj bivši je, takođe, bio dobar i nepoznat. Da su dobri pesnici moraćemo da verujemo na reč mladoj studentkinji koja ih je obojicu poznavala i imala prilike da pročita njihove stihove.

Odmah pored njih, ali malo više levo, za stolom u ćošku sedeli su, sasvim zbijeni druga mlada studentkinja i loš pesnik.

Loš pesnik držao je u ruci knjigu, iz koje je čitao mladoj studentkinji.

Kada je loš pesnik ušao u kafanu, odmah ste, nekako, znali da je pesnik. Nosio je mantil, šal oko vrata i šešir. Imao je bradu. Bio je visok, uzanog lica i ponekad ste ga mogli videti sa lulom u ustima. Samo ponekad. Stekli bi utisak da želi po malo da liči na Tina Ujevića, a malo na Svetog Savu (Sumnjao sam da se negde, duboko u sebi nada kako će neko pomisliti da je lep kao Branko Miljković, ali bi, verujem, gledajući se ogledalu, brzo odagnao te misli).

Da je loš pesnik, znao je svako ko je imao prilke da čita njegove pesme, ili da ih čuje na nekoj od brojnih književnih večeri, na kojima je često učestvovao. Imao sam utisak da i on sam zna da je loš pesnik, ali bi, u retkim prilikama kada bi se neko usudio da kritikuje njegovo delo, on voleo da kaže kako „..ne postoje dobri ili loši pesnici. Ili ste pesnik, ili niste.“

Loš pesnik je bio direktor jedne Ustanove Kulture. Često bi organizovao pesničke večeri, književne susrete, podržavao izlaženje nekoliko časopisa i periodično, jednu veliku Kulturnu Manifestaciju. Uspeo je da izda nekoliko svojih zbirki pesama. Loš pesnik je bio dobar direktor. Zahvaljujući tome, družio se sa poznatim pesnicima. Među njima je bilo dobrih i poznatih pesnika, ali i loših i poznatih pesnika. Tako je i on, postajao sve poznatiji loš pesnik.

Pričalo se da je loš čovek. Na pesničke večeri i književne susrete, govorkalo se, bili su pozivani samo oni mladi i neafirmisani stvaraoci, koji su mu se dodvoravali. Takođe, isti ti su imali priliku da objavljuju svoja dela u nekoliko časopisa čije je izlaženje podržavao, ili na čiju uređivačku politiku je imao uticaja. Naravno, senka sumnje u te tvrdnje je postojala, jer su mnogi ostali ispod crte i te i slične priče mogle su biti proizvod njihove zavisti i povređene taštine.

Loš pesnik je voleo mlade studentkinje. Čuo je da mlade studentkinje vole pesnike i sa velikim samopouzdanjem im se predstavljao, nudeći se da im čita svoje stihove.

Čitajući mladoj studentkinji sve joj se više približavao. Naginjao se ka njoj i unosio joj se u lice. Želeći da naglasi pojedine stihove, povremeno dižući jednu obrvu i praveći pauze u čitanju, gledao je prodornim pogledom. Ona je uzmicala, ali ga je strpljivo slušala. Ipak je on bio stariji od nje.

Za prvim stolom mlada studentkinja je plakala. Jedan od dvojice dobrih, ali nepoznatih pesnika je upravo ustao od stola i bez pozdrava izašao iz kafane. Drugi je samo sedeo i pušio. I ćutao…