Glava za više nogu

Moguće je, ne kažem da nije moguće.

Najrazličitiji povodi mogu da dovedu do situacije u kojoj isplivaju strašne ljudske slabosti. Mešavina malog IQ, manjka samopoštovanja, straha i nemoći, mislim da retko idu zajedno. U jednoj osobi. Ukoliko, pak, nekad sretnete jedinku sa takvim koktelom u sebi, znaćete o kakvom tipu vam pričam.

Pokušavao sam, čini mi se bezbroj puta do sada, da sebi nekako objasnim o čemu se radi. Nije išlo. Ne do kraja. Ne na način koji bi me zadovoljio.

Rekoh onomad: „Postoje ljudi koji mogu i najteže situacije da učine još težim“. Slično je, zbilja.

Kolega Pera je prevalio preko usta sledeću odvratnost: „Ta glava nije za dve noge“ (Istinski je grozomorno. Izaziva slike kao u filmu: „Bolnica Britanija“ ili knjizi i filmu „Ostrvo doktora Moroa“. Nisam mogao da se otmem porivu da nekoliko trenutaka mozgam o tome. Na koliko nogu je mislio? Četiri – očito se radi o nekakvoj stoci. O nekom pojedninačnom, konkretnom grlu. Šest – jebote to je već insekt: Žohar ili bogomoljka ili šta? Osam!!! Uh, reč je već o zglavkaru poput pauka, ili škorpije, ali ni to se ne uklapa sasvim. Premda, sve od navedenog stoji, ali po malo… tako da je očito namerno nedovršena insinuacija o glavi koja zahteva stanoviti broj nogu, koji kontam da ne može biti manji od dve, a u samoj izreci se tvrdi da dve nisu, dakle mora biti najmanje tri ili više, pa bi me razvijanje teme o biću na tri noge, odvela sasvim na stramputicu, stazom kreiranja nekakve psihodelične himere, te sam odustao, ograničivši se na navedene produkte biologije).