Domovina se brani lepotom

„Svi na mah ućutaše. Sve oči bile su uprte u nj. Sede i poče da besedi.
Slušali su. Dobro, možda i nisu slušali, al’ su gledali.“

I tako stalno. Od kad je sveta i veka, lepim ljudima se mnoga vrata lakše otvaraju. Pisao sam i o ovome. Mislim, ranije. I to toliko puta da sam odavno postao dosadan. Iznosio sam onu tezu da je donekle slična sudbina veoma lepih i onih ružnih. I jedni i drugi su nekako skrajnuti, a sa druge strane su u fokusu pažnje okoline –  izloženi neprijatnim pogledima.

Nije fora da vas svi gledaju bez obzira na vas.

Ipak, ovi lepi, kada sede u društvu, imaju privilegiju da drže slovo. Siguran sam da ste to primetili. Danas malo ljudi ume da sluša, ali zato mnogi vole da pričaju.

Odjavljujem se. Idem da gledam izbore i hrvatskog master šefa na crnogorskoj televiziji…