Lagan post za po(d)neti

„Budi ljubazan, ali ne ruši ogradu“

Švajcarska poslovica. Izreka, naime. Neko je optužio Helvećane da su hladne komšije i prepričava navedenu mudrost, kao da su je oni iznjedrili. Multipraktik nožići, ku-ku kloks, banke, čokolada… nisu, dakle, dovoljan doprinos. Malo ko zna onog Arčibalda Rajsa. Ionako ima englesko ime, kao svaki pravi Švaba.

Englezi, pouzdano znam, govore da je dobar zid, najbolja garancija za dobar komšiluk. Nije njih briga za kantone i neutralni su samo kada igraju Škotska i Vels.

Naš komšiluk, ako ima živih krava, deli se na prvi i ostali, i/ili širi.

Za prve komšije se zna. Dolaze na sahrane, a i ovako. Često dosađuju, ali mi ćutimo. Komšija je više nego rod. Nađe se pri ruci i da pomogne i da se podmetne.

Ostali (ne preostali) su nekada i bivši (ali ne i počivši). Poput Austrije, ili Turske. O Grčkoj da i ne govorimo. Mojne sad da neko kaže kako ih i dan – danas, ne smatra.

Širi… eh, nas i Rusa. Nikad se ne zna ko i šta može da nam stigne iz daleka. Od kinte bogatog ujke, do radioaktivnog oblaka.

Imamo i neke nove susede. Većina je oduvek tu, samo je promenila status. Neki su pridošli. Pridošlice. Neki su bili i ostali, a ima i onih koji su otišli.

Sarma? Pa, je l’ već gotova?