„Dođem, IZDOMINIRAM, odem.“

Ili „Dođoh, videh, pobedih“ na način fejZbuk – generacije (Garant je novogovorni izumitelj, ako postoji, negde čuo za ono „Veni, vidi, vici“  ili barem „vidi meni visi“).

Ovo iz naslova sam toliko puta čuo ili pročitao da ne mogu da ga iskuliram.  Nije u pitanju šala, ili sleng. „Izdominirati“ je nov glagol, izveden iz glagola „dominirati“, ali sa sasvim posebnom, sebi svojstvenom sadržnom i smislom.

I nemoj sada neko da mi priča o gramatici, pravopisu, književnosti i o tome kako danas niko ne čita, a naročito mladi naraštaji. Kada može da se „iskulira“, može i da se „izdominira„. Kako? Isto tako takođe kao kad neko dođe, šta ja znam, negde tamo, pa „izdominira“. I bez problema, razume se, nakon svega ode.

Mozgao sam neko vreme na temu kako se kaže za one što su bili objekti takvog jednog „izdominiravanja“? Naime, da li postoji glagol koji bi objasnio trpljenje jednog takvog ponašanja? Dakle, kada je neko nada mnom „izdominirao“ – šta sam ja za to vreme radio?

Kako jedan takav, hm, entitet, kapira da će da „izdominira“?  I sa čim, molim ja vas? I kakav je to tužni skup trpni?

Imajući u vidu današnje prilike, može biti da je moguće „izdominirati“ kada imaš više love ili veće sise. Ne mogu da se setim još nečega.

Ispred očiju mi titra slika, kao hologram (tačno mogu sebi da predstavim, da vizualizujem jebote) kako neko „izdominiravši“ odlazi zadovoljenog ega, a da pritom ne zna šta je to ego.

Ostali ostaju, dabome, otvorenih usta, sa pomešanim osećanjima, kao što su: Poniženost, osećanje manje vrednosti i divljenje. Pritom i ne znaju šta su to osećanja.