Vuk

– „To mu dođe na isto.“
– „Kako, bre, na isto? On je porodičan čovek. Nema on kad da sedi ovde sa nama i da krade bogu dane.“
– „Ja ti kažem… ’oćeš još jedno?“
– „Može. Kako to misliš?“
– „Tako lepo. Je l’ znaš onog Zorkinog đilkoša?“
– „Zorka? Ona matora pravnica?“
– „Nije matora.“
– „Šta sa njom… mislim s’ njim?“
– „Znaš da je postala baba?“
– „’ajde?“
– „Daj, mali, da platim ovo…“
– „Čekaj ja ću.“
– „Ne seri. Slušaj… kolk’o dođem? Evo, u redu je. Postala je baba. Sin joj se nedavno oženio, a na jesen udaje ćerku.“
– „Au…“
– „E sad, taj njen, kog ti ne znaš, muž… Toma, ceo život proveo je sa društvom u kafani. Mislim nije on neki probisvet. Znaš da je dugo on bio direktor onog, onog…“
– „Aha…“
– „Da, bio je on i politički aktivan neko vreme.“
– „Elem…?“
– „Elem, taj je i puno radio. Posle posla je voleo da ode na po jednu sa drugarima. Znaš ono? Da da sebi oduška… Bilo je tu i onih poslovnih ručkova, pa putovanja. A voleo je brate i vikendom da nekud da zbriše sa drugarima. Umeo je da se vrati tek pred jutro.“
– „Otkud ti znaš sve to?“
– „Šta te boli dupe? Što je, jebote, sad to važno?“
– „Pitam samo, što se odma’ dereš koji moj?“
– „Slušaj sad. Tomica se dosetio kako bi bilo lepo da se zbliži sa ćerkom. Skontao je, znaš, da se udaje, da, jebote, zauvek odlazi od kuće. Od njega, kapiraš?“
– „…“
– „Pravi joj sendviče za doručak, proverava kad je došla iz grada i takve stvari. Kaže njemu njegova Zorka da je zakasnio i pita ga, ono, znaš, gde je bio kad su deca bila mala i to, al’ on ne haje. Ni deca ne haju… mali kada dođe sa ženom i decom na ručak ionako priča samo sa kevom, a mala je pred svadbu zauzeta i jedva da prozbori koju sa ćaletom. Nema ona ništa protiv njega, nego se navikla, znaš, ono… da se oslonja na kevu. Ko zna da l’ i jede one sendviče?“
– „Kontam… Drugari omatorili. Neko je i umro, srčka, šta ja znam, to… žena ga odavno ne ferma, deca otišla svojim putem. Jebi ga. Pun je kej, krcati su parkovi tih smororova koji samo traže žrtvu koja je spremna da sluša njihove prazne, beskrajne priče…“
– „E to, baš to… o tome ti pričam.“
– „Kakve sad sve to ima veze? Mislim kako može biti isto?“
– „Tako lepo. Dok su mladi sve je do jaja. Kapiraš? Posle dođu deca. Jebi ga, nije tako sjajno, al’ ni ne misliš šta ti fali. Ne razmišljaš, čak, ni da li ti fali? Guraš dalje. Je l’ me pratiš?“
– „Pratim te. ’oćemo još po jedno?“
– „Ma jok, dosta je.“
– „’ajde nemo’ da si sisa.“
– „Neću kad ti kažem. Slušaj. Ceo život furaš neku svoju šemu. Ne primetiš da se žena udaljava od tebe. I ti od nje, kontaš? Deca rastu, jebote, i na kraju, ’fala dragom Bogu i narastu. I odu, razumeš? Svojim putem.“
– „I šta sad ’oćeš da kažeš? Treba ići češće u kafanu ili šta?“
– „Ma ne jebote. Mislim, dođe na isto, to ti kažem. “
– „Kur moj na isto. Barem upoznaš svoje dete. Mali!!! ’ej, bre, mali!!! Donesi nam još po jedno.“
– „Neću. Je l’ si pošašavio?“
– „Ćuti filozofe, ni ne znaš da ’oćeš…“

10 thoughts on “Vuk

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s