Grupni portret

Njih šestoro poređalo se za fotografisanje. Kontao sam posmatrajući ih, da ne mogu imati manje od četrdese_te_tak godina. Muškarci stoje sa strane, a dame u sredini.

Levo stoji visok muškarac sa naočarima. Potpuno seda kosa, naime sasvim bela, kao sneg, odudara od njegove celokupne pojave. Dečačko lice, svetla put. Plava košulja i bele pantalone deluju malo klasično, ali utisak popravljaju moderne sandale.

Sa druge strane, njih dvojica iskezili su se čekajući zvuk aparata. Na nekoliko trenutaka osmesi kao da su se zamrzli i deluju neprirodno. Jedan je oniži, obrijane glave. Tamno odelo i nahajno raskopčana košulja. Crne cipele se sjaje tako da se čini da bi se u njima moglo ogledati. Ne mogu da se odlučim da li je reč o poslovnom tipu koji se opušta posle teškog radnog dana, ili je frajer „galeb visokoletač“. Drugi je nešto viši, krupnije građe. Obučen je u istom fazonu kao i sedokosi i mladoliki drugar: Svetla šulja i bele pantalone. Deluje veoma ozbiljno i kao da mu osmehivanje teško pada. Negovana bradica i tamni podočnjaci. Uredna kratko podšišana kosa. Da nije te, skoro vojničke frizure ličio bi na Sandokana. Ipak, ne, jer ima tamne oči.

Između njih stisnule su se njih tri. Sve su veoma lepe i deluju negovano.

Levo je plavuša u tankoj haljinici. Kosa joj izgleda kao da je posvetlela od sunca i soli, dopire do ramena. Sitne je građe i izgleda kao da je mlađa nego ostatak društva. Na prvi pogled. Sitne bore oko očiju i sam izraz lica odaju da je reč o zreloj ženi.

Desno je bucmasta crnka. Nosi modernu kratku frizuru. Naočare sa tanušnim ramom. Torbica preko ramena i takođe haljina. Vešto skrojena ističe lep dekolte, a sakriva ostatak. Sve do kolena, otkrivajući iznenađujuće lepe listove.

Treća se smestila u sredini.