Nema naslova

Gledao sam jednom, na jednom od satelitskih TV kanala, emisiju o tzv. „Divljoj deci“. Osim dece koja su odrastala van ljudskih zajednica, u prirodi, snalazeći se sami ili u društvu životinja, najčešće u vučijim čoporima, bilo je reči o zanemarenoj deci iz urbanih sredina. Dali su i kratak istorijat, pa je, čak, spomenut i Kaspar Hauzer.

Dve su poruke, misli, ili zaključka:

1. Kada dete u razvoju „preskoči“ određen, kritičan period, zauvek gubi mogućnost da nauči da govori. Naprosto, kada preraste dob u kojoj se razvijaju regije u mozgu zadužene za govor, šansa je zauvek propuštena. U zavisnosti od uzrasta u kome je dete pronađeno i dovedeno u svet ljudi, postoji sposobnost učenja pojedinačnih reči i njihovog značenja, ali nikada i smislenih rečenica.

2. Osnovna mera ljudskosti jedinke je sposobnost za empatiju.

Ne mogu, a da se ne zamislim…

14 thoughts on “Nema naslova

  1. na osnovu procitanog zakljucujem sledece: izgleda da su vukovi nastanili gradove, jer se empatija gubi kao osobina. Ostali kod kojih je zadrzana su nemocni da razviju mehanizme komunikacije sa njima zbog razlicitih centaraih u mozgu koji su zaduzeni za istu. Tacka, zarez, uzvik :)..da pada kisa.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s