…što kraća forma.
Brzo čitanje, međutim, nikada nije odnelo prevagu. U jednom trenutku, u prošlosti, mislio sam da je čitanje in i da će svakako, zadržati svoju inost. Da će se prilagoditi. Povremeno se čulo za neki od kurseva brzog čitanja, ono kad furate dijagonalno, pa ovako i onako i za tili čas pročitate „Rat i mir“. Sa razumevanjem, dabome. Ne poznajem nikoga ko je završio taj kurs. Ne poznajem nikoga ko ga je pohađao.
Istini za volju sve je manje i ovih što su pročitali „Rat i mir“. Od korica do korica. „Ana Karenjina“ („…mož’_da_se podnese do onog dela kad Levin posmatra seljake kako obavljaju poljske radove“) ima više ekranizacija: U starom filmu sa Gretom Garbom, Levin se i ne spominje, a u ovom novijem ga ima. Davno sam gledao i „Tihi Don“ („…al’ ga razvukoše Ruje, bolje da sam čit’o, nego što sam gled’o“).
Sve je manje čitalaca, a sve više onih koji pišu. To nisam ja izmislio, to je rekao onaj Britanac, pre dva ili tri sajma knjiga. U Beogradu, dakako. Slabo ko zna da postoje slični sajmovi i van Beograda. U poslednje vreme, malo ko zna da postoji bilo šta van Beograda. Dapače i ovi što su izvan Beograda, mislim, što žive, ne znaju za sebe.
Samo brzo i da je pitko.
Bata Živojinović bi u filmu „Povratak otpisanih“, režiranom sa strip kadrovima, do jaja, onako američko-špagetovesternovski, sigurno izjavio: „Takvo je vreme došlo, gospodine ministre… a ti napuderisani, osetio si čvrsto, a?“
Gost kod grofice na veceri's Blog 
Tako je, instant i furaj dalje, ko da čita ruske rasplinutosti po stepama a i šire.
Ja mozgam da prestanem da čitam. K’o da će neko znati.
haha… i to što kažeš!
Što sam pročito – pročito sam. Jedino ne bih mogao da sakrijem da ne čitam postove. Mislim, provalio bih se u komentarima… 🙂 Novine? Ko ih šiša…
Prvo pročitam novine, uz kafu, vidim đe to počo rat zaozbiljno, šta je poskupelo i kako su se uslikala poznata dupeta pa onda ako ne radim nešto ozbiljno dođem da čitam blogove, pa noćom knjige.
Izbegavam ženska kafenisanja, nemam strpljenja pa uvek istrčim sa nekom „neljubaznošću“.
Onda ja čitam Internet. Ženska kafenisanja mogu kad oću, samo neću. Poznata dupeta odma posle uzmem, mesto vode.
Noču hoču.
…jednom sam seo da gledam „The Longest Day“ (sad cuo sam da ima neka verzija bahato dugacka, ja sam gledao onu od tri sata, koja je navodno kraca i to podosta, ne znam) i pricam drugaru kako je film extra i sve to, a on ce „u brate to je the longest movie“… ortaku sam za rodjus kupio „zivotinjsku farmu“ i rekao da cu da ga se odreknem preko novina ako ne procita (napisao mu u posveti), procitao je i onda se hvalio kako je procitao 1 knjigu u zivotu, a da nije strucna literatura… valjda mi je utisak nezainteresovanost ili tako nesto, nemam prave reci.
Fala bogu ima Net, ima You Tube, pa deca mogu da utube.
Pa to ti je posledica brzog života! Ko još danas ima vremena da živi,radi,uči… i čita neke ogromne knjige. Zato svi imamo vremena da izgubimo po koji sat na fejsu ili igrajući igrice i zevajući po netu tražeći baš to-brza i laka rešenja za sve!
Setim se jedne „Beleške o piscu“ (Mislim da je natuknica koju je izneo prevodilac Flavio Rigonat pišući o Bukovskom) gde kaže „Miljenik pretežno mlade i intelektualne publike“. Mozgam sada da li danas postoji tako nešto: Mlada, intelektualna, pa još publika? Hm, pitam se da li književna publika uopšte postoji, a kamoli mlada ili intelektualna ili nešto?
Pa zapravo postoji,da ne poveruješ. Ja se prilčno često prijatno iznenadim. Ali je ipak najveći broj onih koji nisu zakačili doba računara u pelenama!
Svaki put kada se o ovome razgovara, nadam se da će neko uspeti da me uveri u to što tvrdiš i pruži malo utehe. Najpre zbog mog potomka, pa onda i zbog „svega ostalog“.
Grofe, pokrenuo si ozbiljno pitanje koje se tiče obrazovanja, kulture i vaspitanja mladih generacija. Mladi ne čitaju danas, ne čitaju ni odrasli. Ne mogu to da razumem. Ja obožavam da čitam. Član sam i biblioteke i dve izdavačke kuće koje knjige prodaju preko interneta. Imam biblioteku u kući. Ne mogu da zamislim život bez čitanja.
Kako naučiti decu da čitaju..kako odraslima objasniti da sem novina i televizija postoje i knjige? Mogu sada da pišem i pišem..tražim odgovore na sva ova pitanja. Da li mogu da napišem tekst na blogu, dao si mi inspiraciju?
Naravno, pa da diskutujemo. Previše bi opširno bilo da sam sad sve ja izneo ovde. Ko bi to čitao? 🙂
Moj rodjak cita Grofa Monte Krista od 2003ce, pre jedno 2 godine, odgledao je crtac, kaze „To mu dodje na isto.“,pa je naravno odma na fejsbuku dodao da je procitao da se hvali. Zasto Dostojevski, kad moze „ona stvar“ (da ne bude da stalno i non stop se srdim i psujem pogotovo po tudjim blog kucama!) besplatno uz „Politiku“.
Nije problem što postoje, nego što vrše pritisak. Nikako da tas pređe na čitalačku stranu… da se stvori neka povoljnija klima.
Inače, pošto odavno znaš koliko navijam za tebe, slobodno piši kod mene sve kako ti je „na srcu“. Za mene i inače to jedino ima smisla, ali nisam uvek u stanju da sprovedem.
Ne brini, Goste, odavno mi je jezik obrijan, a i nisam neka cutljivica 🙂
Cesto mi u poslednje vreme ipak tesko da odcitam pisanije ove nashe stare garde,a da imam da ponudim ista sem pregoleme knedle u grlu.
Kapiram… i dodajem da imaš pravo da ne budeš preozbiljna za svoje godine. Bez obzira na sve.
Ima ona jedna tvoja sugrađanka što je više knjiga napisala nego pročitala. I jedno retoričko pitanje: ako je tvoje/bilo čije okruženje svesno i ima želju za čitanjem, čemu lamentiranje nad ostalima, a ako nije opet čemu bilo kakvo lamentiranje kada se može raditi sa/na okruženju. Bilo koja vrsta diskusije se uvek završava pitanjem koje sadrži odgovor, ako se ne može uticati na najužu okolinu, kamo krupniji zalogaji. U Srbiji velika većina ljudi misli da može hodati u cipelama broj 63, a neki od njih misle da mogu i da trče…
Horhe hombre, sve se slažem. Moja briga je prvenstveno zbog mog klinca. Voleo bih da više čita i dajem sve od sebe da mu odškrinem vrata tog prelepog sveta. Međutim ovde kod nas i u toj situaciji kao da sve radi protiv tebe i ponekad je stanje ravno očajanju. Ponestane mi ideja, energije, uhvati me malodušnost i onda izađe neki ovakav post. Sve u nadi da ćete uspeti da me razuverite ili otkrijete neki za mene nepoznat ugao gledanja.
Otkud znam, možda on čita dovoljno a ti malo dramiš? To neko ko vas bolje poznaje treba da ti kaže, tvoja žena možda? Ili neko objektivniji, van kuće?
Ne dramim… no, nije važno, svakako niko nije mogao da zna šta je bio osnovni motiv za pisanje ovog posta. Stoga tvoj komentar stoji, a na meni je da naučim da se postavim na način koji bi približno imao „svojstva“ iz tvog komenta.
Mi u kući imamo žderačicu knjiga. Moraću da uporedim njen i moj DNK… Možda su mi je „uvalili“ i sada moja mala, loknasta glupava ćerka živi sa nekim profesorima, doktorima ili ne daj Bože pronalazačima dok ja hranim, oblačim i finansiram knjige ovog monstruma 😀
Mecena je skoro isto kao umetnik. Bolje umetnik nego umetak, šta oćeš?
Će poludi bre! Čula sam za jedan slučaj….
Ha, ha, ha… 😀