Romantičan post u nastavcima

Činilo mu se da je doživeo sve što je trebalo doživeti. Pa ipak ga prisustvo njegove nove poznanice nije ostavljalo ravnodušnim.

Sedela je sa druge strane stola i ispijala svoju kafu pričajući mu priču koju nije bio u stanju da čuje.

Nešto u njenoj pojavi izazivalo je u njemu iste one osećaje za koje verovao da su zauvek stvar prošlosti. Možda je u pitanju to što je svojom sitnom građom odavala utisak mlađe osobe, ili je reč o njenom temperamentu, živahnom čavrljanju, veselosti i osmesima koje je nesebično delila.

Prestala je da govori i pogledala ga ravno u oči.

Na sebi je imala belu haljinicu na bretele. I zbog toga je izgledala mladalački, ali ne i neprimereno. Nekako je umela da svoje godine uskladi sa svim onim što je imala na sebi. Pitao se da li je ono što nosi u sebi, takođe tako lepo ukomponovano kao njena spoljašnjost.

Nije odoleo i uputio joj je smešak. Samo je spustila pogled i nastavila sa svojim izlaganjem.

Primetio je sitne bore oko očiju. Nekoliko jedva vidljivih pegica. Otpila je gutljaj kafe i ponovo ga pogledala. Sada se ona njemu nasmešila i pokazala mu red gusto zbijenih, snežno belih zuba. Zbog nečega mu je pao na um natpis sa jednog reklamnog flajera: „Oralna higijena“. Nasmešio se zbog toga ne odvajajući pogled od njenih usana.

Njoj je taj njegov smešak delovao neutralno. Prvi put se nasmejao tako, nekako za sebe. Na način koji kao da nema veze sa njom. Do sada nije krio svoje simpatije i ovaj neidentifikovani osmeh joj je delovao kao mala izdaja. Zapalila je cigaretu, duboko udahnuvši prvi dim.

Pozvao je konobara visoko podignuvši ruku. Delovao je nekako angažovano, kao da radi neki veoma važan posao. Muškarci su se u sličnim situacijama najčešće trudili da izgledaju nonšarlantno. Nije volela one koji čekaju kusur do poslednje pare, ali ni one koji daju raskošne napojnice samo da bi ostavili utisak.

Platio je račun i nemo joj prepustio pravo prvenstva prilikom izlaska iz bašte. Vijugala je spretno između stolova namerno izvijajući ramena i kukove. Osećala je njegov pogled na sebi i kretala se najbolje što ume. Lagano, skoro na prstima, kao da se sprema da zaigra. Onda se zaustavila kod trotoara. Okrenula se ka njemu i nagnula glavu malo u stranu.

Gledala ga je upitno i koketno. Njen stav i pogled postavljao mu je pitanje istovremeno ga izazivajući: „Šta ćemo sad?“ Pomislio je da ne bi zvučalo dobro da je on sada pita „Kuda ćemo?“ ili „Kuda bi želela da idemo?“ Znao je da bi trebalo da smisli njihov sledeći zajednički korak. Da ga smisli brzo, svestan činjenice da će to na neki način trasirati put kojim će se njihov odnos kretati u budućnosti. I da li će tog odnosa uopšte biti, ili će prijatna, blago naelektrisana atmosfera prvog zajedničkog odlaska na popodnevnu kafu, sasvim iščileti, ostavljajući mesta ravnodušnosti.

– „Jede mi se sladoled.“ – preduhitrila ga je.

Pomislio je kako je sigurno osetila notu zahvalnosti u njegovom glasu kada joj je predložio jedno mesto pored reke.

– „Imaju senovitu, malu baštu. Lepo možeš da gledaš u vodu i nije toplo. Tamo uvek duva lagani povetarac.“

– „Hoće li mi biti hladno, pada mrak?“

12 thoughts on “Romantičan post u nastavcima

  1. Pih, prekineš priču kad je najzanimljivije (od čega je bio sladoled? u kojoj kombinaciji? voće/voće, čokolada/voće,vanila/lešnik? možda straćatela!?!)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s