Broj stana

– „Ružo, šta kažeš, broj tvog stana je 714?“
– „Da.“
– „Au, kol’ko tvoja zgrada ima stanova?!“

Možda izmisle neku novu religiju. Ideologiju, nešto. Ne vidim mogućnost nekakvog prevrata. Barem ne kreativnog. Nasilni ili nenasilni, spontani izlivi nezadovoljstva da, ali da se nešto dobro iz svega toga izrodi, sumnjam.

Kod nas je nezapaženo prošla propast Argentine iz 1993. godine (Nije teško skapirati zašto je cela stvar prošla relativno neprimećena među ovdašnjim življem). Moj drug voli da kaže kako je tada njihov predsednik izašao pred parlament i rekao: „Jebi ga, pukli smo.“ Čovek je obelodanio da je država bankrotirala. To je izazvalo revolt masa, koje su izašle na ulice, polupale izloge stranih kompanija, radnji i banaka. Zapalili su sve živo, malo se istresli i onda na zgarištu sopstvene države i društva, još dok se dim nije sasvim razišao upitali: „Šta sad?!“

„Volite se ljudi!!!“ – uzviknuo bi neko. Lažni proroci. Bezbroj proročanstava navodi upravo masovnu pojavu kojekakvih (Već, kao što smo videli, u najavi lažnih) proroka, mesija kao znak dolazećeg kraja sveta. Kada se osvrnem oko sebe, kontam da je danas to vreme. Od lajf koučinga, preko raznoraznih pokreta, sekti, vraćanja na „stare vrednosti“ koje nisu ništa drugo nego perverzno iskrivljene, vulgarno protumačene, pogrešne kvazi ideologije, kratkog dometa, ali potencijalno velike razorne moći.

Kraj sveta može da bude kao u holivudskim filmovima mega/giga produkcije. Katastrofalan, ili katastrofičan sa sve istrebljenjem od strane kakve (Izazvane ili slučajne) zaraze, usled pada meteora, komete, invazije vanzemaljaca, ili koje dolazi kao posledica erupcije super-vulkana. Sve to će na kraju da izbegne šačica preživelih Amera među kojima je i ona mala plava i njen dečko koji su slučajno, jašući na nekom velosipedu, nabasali na grande sklonište, vozilo ili letelicu umesto Nojeve barčice. Čisto da prosečan gledalac-bolid ima sa kim da se identifikuje.

Svašta nam, dakle, preti. Moguće je da se ponovi istorija i kao kod propasti Rima, da najnoviji smak sveta, predstavlja u stvari miks „unutrašnjih protivurečnosti“ društva i Velike seobe žvalusa, koji su u spregnutom dejstvu uspeli da sruše civilizaciju samu, koja se oporavljala do pred kraj mračnog Srednjeg veka i nikada se nije u potpunosti oporavila. Kao što rekoh, to je čini mi se već počelo.

– „Vlado, a tvog?“
– „Šta mog?“
– „Broj tvog stana?“
– „13.“