„Velika, siva, poslovna zgrada“

U opskurnom hodniku, sa desne strane naišao sam na dvoje vrata. Na prvim nije bilo nikakve oznake ili natpisa, dok je na drugim, na papiru formata A3, debelim crnim markerom, rukom bilo napisano „Ženski WC“.

Sledeća vrata nalazila su se u dnu hodnika i iza njih se nalazila mala kuhinja sa rešoom, klub stolom i dve stare fotelje. Odmah levo stajala je jedna komoda i pored nje sudopera. Sigurno je, onda, muški iza onih prvih, neobeleženih vrata. Vratio sam se do njih, otvorio i zakoračio unutra.

To je očigledno bilo to. Samo što sam prvo ušao u malo predvorje sa dve kante za smeće, lavaboom i polomljenim ogledalom od koga je ostala samo oko jedna trećina i ukoliko ste bili dovoljne visine mogli ste da se ogledate. Iskrenete vrat i nagnete glavu malo udesno. Tada bi ste jamačno videli deo svoga lica, otprilike negde od nosa, preko očiju, do čela. Ostatak sebe, odnosno svoga lica, razgledali bi ste tako što bi se na odgovarajući način pomerali. Uz malo truda, uspeli bi da se ogledate kao da je ogledalo sasvim celo.

Odatle je do samog toaleta vodilo dvoje vrata. Zapravo, bila su tamo dva odvojena toaleta. I na jednim i na drugim vratima stajali su natpisi urađeni sličnom tehnikom kao na ulaznim vratima u ženski, samo manjeg formata. Na jednom je pisalo „Pišaona“, a na dugom „Sraona“.