Gledala ga je…

…onako, da niko ne primeti. Bilo mu je jasno. Nedvosmisleno. Pred drugima, volela je da sebe prikazuje kao uzornu majku, suprugu, domacicu. On je znao da je potrebna samo dobra prilika. I izbegavao je dobru priliku.

Iz nekog razloga nalazila je da je on privlacan. Znao je, otprilike, sta to zene nalaze na njemu, ali im se, se svaki put iznova, cudio. Imao je ideju da zene najvise privlaci njegova paznja, pracena savrsenom nezainteresovanoscu. Po njemu, to je bila dobitna kombinacija. Jos ukoliko je bilo prilike za neku sitnu, dodatnu samomistifikaciju. Kao kada bi se pojavio u drustvu sa nekom izuzetno zgodnom damom, koju do tada, niko nije video. Ponekad je voleo da se, uz nejasan izgovor, izgubi iz drustva na kratko. Na kasnija pitanja i pokusaje ostalih da, zadirkivanjem, izvuku iz njega gde (i sa kim) je bio, odgovarao je misterioznim smeskom ili nonsarlantnim salama na sopstveni racun.

Nije sebe smatrao narocito privlacnim muskarcem. Narocito ne fizicki privlacnim. Imao je duha, bio sarmantan, ali to je sve. Nista izuzetno. Bilo je perioda kada ga nijedna nije primecivala i po tome je zakljucio da nije poseban. Po sopstvenom misljenju, od ostalih ga je izdvajala ta njegova prividna nezainteresovanost. Ono, uobicajena ljubaznost, bez teatralnosti. Bez glume, jer voleo je zene. Nije krio da ga privlace, ali, izgledalo je da ih nije gladan. Naprotiv. To naprotiv, cinilo mu se da predstavlja njegovo sopstveno, glavno, tajno oruzje. I uvek je palilo.

Bilo kako bilo, ona mu je prva prisla. Nije mogao jos dugo da izbegava dobru priliku. Kao po pravilu, kad god bi se priblizio toj liniji razdvajanja, ivici provalije, pojavljivala se jos neka zena. Obavezno bi primetile jedna drugu. To mu je dodatno podizalo cenu u ocima obe.

Cela stvar, kako to obicno biva, nije prolazila nepremiceno ni kod ostalih zena iz njegovog okruzenja. Tako se prica, sama od sebe, nastavljala.