Prvo mesto, drugo mesto

Kada ulazim u prostoriju u kojoj već boravi dvoje ili više ljudi, ja ’ladno sačekam da privedu kraju razgovor, rečenicu, misao ili već šta rade i podignu glave. Međutim, kada sam ja u prostoriji sa nekim, a neko treći ulazi, redovno se odmah prekida sve i…

Ja sam jedan stariji frajer koji se skriva iza. Iza pisanja, mada već u najbližoj okolini mnogo njih piše bolje. Iza posla, jer zauzetost je opravdanje za toliko toga. Iza gomile reči u onim momentima kada treba da govore samo oči. Iza sopstvenih godina, jer godine znače iskustvo, za naivne čak i mudrost. Iza tišine, onda kada bi malo buke moglo da pomogne.

Jedno vreme sam bio pomiren sa drugim mestom. Nekoliko ljudi, meni najbližih, uvek bi uputilo pogled ka meni i to je bilo to. To je prednost domaćeg terena. Ponekad bih iz čiste pristojnosti prepustio prvenstvo, ali sve češće me to stavljanje u stranu izuzetno uzrujava.